Izgradjena kao grobnica za faraona Đosera (ili Zosera), stepenasta piramida je nastala između 2630. i 2611.godine p.n.e. u Sakkari, u Egiptu. Iako se smatra najstarijim netaknutim kamenim spomenikom velikog obima, drevna građevina je često zasenjena najpoznatijim piramidama u Gizi.
Ova piramida nije bila običan grob, već je njena svrha bila je da kralju omogući i uspešan zagrobni život kako bi se on mogao večno preporoditi. Glavnim arhitektom piramide smatra se Imhotep. Prema legendama, Imhotep - "onaj koji dolazi u miru" - projektovao je kamenu zgradu oko 2600. godine pre nove ere, na početku 3. dinastije.
Đoserova piramida visoka je 197 metara i izgrađena je od kamena i gline od 11,6 miliona kubika. Imhotepu, koji je bio desna ruka faraona, lekar, sveštenik i vajar, između ostalih talenata široko se pripisuje i arhitektonski projekat piramide. U početku je građevina bila zamišljena kao tradicionalna grobnica sa ravnim krovom koja se zove mastaba, ali Đoser je želeo nešto veće i sjanije. Piramida je bila deo većeg kompleksa od 40 hektara koji je sadržavao dvorište, hramove i kapele, a sve je bilo zatvoreno unutar zida visokog 30 stopa.
Ulaz u kompleks, kao i 13 lažnih vrata, ugrađeni su u zid. Kompleks obuhvata i brojne zgrade, koje su sve služile u ritualne svrhe. Pogrebne komore faraona nalaze se duboko u piramidi, zajedno sa onima njegovih 11 ćerki. Komora za ukop deo je vijugavih nizova tunela nalik na lavirint, za koje istraživači smatraju da su možda napravljeni da spreče krađu (mada je piramida na kraju opljačkana). Nažalost, ovi zaštitni tuneli mogu biti zapravo razlog pogoršanja stanja piramide. Bez očuvanja, stručnjaci strahuju da bi se tunel (5,5 kilometara dug ) mogao urušiti, uzimajući istorijski spomenik sa sobom.
Vladavina Đosera obeležila je novu eru koju karakteriše neverovatan porast složenosti države Starog kraljevstva. Osim prve ukrašene grobnice u Abusiru i nekropole , Djoser je bio prvi kralj koji je poslao rudarske ekspedicije na Sinaj na proizvodnju bakra. Takođe su iz njegove vladavine nastale prve potpuno razvijene gramatičke rečenice poznate još u drevnom Egiptu. . Đoser je takođe podigao mali hram u Heliopolisu, kasnije poznatom kultnom mestu boga sunca, Ra. Postoji svaki razlog da se veruje da je Imhotep imao glavnu ulogu u bar nekim od ovih kraljevskih ostvarenja
Imhotep
Moja priča, ovog puta ipak ne pripada Djoseru, već Imhotepu. Ko je bio Imhotep ?
Egipatski tekstovi govore o Imhotepu kao ministru koji je živeo pod vlašću moćnog faraona Djosera (Zosera), iz Treće dinastije, oko 2600. godine pre nove ere. Poznat po svojoj ogromnoj mudrosti i znanju, ovaj mudrac je bio sjajan fizičar i jedan od političkih savetnika faraona, postao je polubožanstvo, a zatim je u eri Ptolemeja postao bog leka ili isceljenja među Egipćanima. Imhotep je izumeo mnoge lekove i osnovao medicinsku školu u egipatskom gradu Memphisu, koja je nakon njegove smrti postala sedište njegovog obožavanja. Kao osnivač medicinske nauke napisao je mnoge rukopise o simptomima bolesti, metodama lečenja i terapiji lekovima, i njegov metod nije zavisio od magije i čarobnjaštva. Pronađen je rukopis nazvan Edvin Smith Papirus koji sadrži njegova zapažanja o anatomiji, simptomima bolesti i metodama lečenja, uključujući lečenje loma. Veruje se da istorija ovog rukopisa potiče iz 1700. godine pre nove ere i da je mogla da bude prebačena iz originalnog Imhotepovog teksta, koji je prethodio ovom tekstu prenet oko 1000 godina. Rukopis Edvina Smitha može se videti u Dečijem muzeju u Bruklinu u Njujorku. Rukopis opisuje 48 slučajeva bolesti.
Počast Imhotepu data je u mnogim hramovima u regionu Tebe, u hramovima Karnak, Deir el-Bahri, Deir el-Medina i ostrvu Philae, jer je Ptolemej Peti sagradio hram za njega. Izvanredan položaj Imhotepa u egipatskom društvu dokumentovan je na bazi statue Đoser - koja se sada čuva u Egipatskom muzeju u Kairu. Ta baza sadrži najvažnije i najpoznatije nazive Imhotepa: "princ, nosilac kraljevskog pečata kralja Donjeg Egipta, visoki sveštenik Heliopolisa, direktor vajara."
S obzirom na izuzetnu privilegiju da bude imenovan na kraljevskoj statui, pretpostavlja se da je Imhotep, u stvari, smatran uglednim članom kraljeve porodice.
On je nesumnjivo nadživeo kralja Djosera, jer se ime Imhotep javlja i u sledećem kraljevskom kompleksu - kralja Sekhemkheta u Sakkari. Imhotep je verovatno umro za vreme vladavine poslednjeg kralja treće dinastije, Hunija. Prema tome, možemo proceniti da je Imhotep živeo veći deo 26. veka pre nove ere. Slava arhitekte je samo rasla. Tokom Novog kraljevstva, Imhotep je bio poštovan i postao je zaštitnik pismoznanaca. Takođe je bio prva osoba koja je koristila svitak papirusa. On ga je možda i izmislio. Takođe je smatran sinom Ptaha, glavnim božanstvom drevnog Memfisa. Njegov život dostigao je vrhunac tokom kasnog perioda kada je stekao svoj kult, hramove i sveštenstvo - prvo na lokalnom nivou u Sakkari. Ovaj razvoj se verovatno odnosi na period kada je egipatska elita, nakon što je bila izložena različitim kulturnim, intelektualnim, političkim i vojnim pritiscima iz inostranstva, težila prema svojoj dalekoj prošlosti da bi uspostavila renesansu sopstvene kulture. Imhotepov kult nastavio je da se širi sve do poslednjeg perioda urođeničke vladavine u Egiptu, kada je za svoje majstorstvo u lečenju preuzeo status boga. Tokom ovog perioda, Imhotep je bio predstavljen mnogim statuama i bronzanim statuetama. Predstavljaju ga kao sedećeg mudraca, glave prekrivene ogrtačem, proučavajući neiskorišćeni papirus na kolenima.
Mnogo je sličnosti između profila Jusifa, sina Jakovog (po Bibliji) i Imhotepa. Jusif je odgovoran za spas Egipta od sedmogodišnje gladi i možda je izgradio ogromne podzemne silose koji se mogu naći u mnogim gradovima Egipta. Konkretno, možda je izgradio silose povezane sa prvom piramidom izgrađenom u Egiptu. Imhotep je takođe zaslužan da je spasio Egipat od sedmogodišnje gladi nakon što je čuo san faraona. Imhotep je, poput Josipa, bio običan stanovnik sa nekom božanskom vezom i kralj ga je postavio na drugo mesto, tj.kao svoju desnu ruku.
Silos u stepenastoj piramidi
Sličnosti između Jusifa i Imhotepa
Imhotep Jusif
(Egipatski zapisi) (Biblija)
________________________________________
Postavljen je za Postavljen je za
administratora administratora od
od faraona faraona tokom
Djosera sedam godina obilnih
tokom sedam žetvi
godina gladi
i sedam godina
obilnih žetvi
_________________________________________
Ministar kralja Faraon mu je dao da
Donjeg Egipta vlada nad čitavom
zemljom Egipta
_________________________________________
Administrator Bićeš iznad moje
Velike palate kuće
_________________________________________
Nije kraljevske Od drugog naroda i
krvi; postignut religije, ne od kraljev-
položaj po ske krve, položaj stekao
sposobnostima po sposobnostima
__________________________________________
Dat mu je status Dodeljen mu je
„sina“ faraona status „sina“ faraona
__________________________________________
Vrhovni sveštenik U braku sa Asenath,
u Heliopolisu kćerkom Poti-Pherah,
Vrhovnog sveštenika
u Heliopolisu - po
običajima, naslediće
svekra
__________________________________________
Graditelj, arhitekta Graditelj skladišta
žita, stepenasta
piramida, Sakkara
__________________________________________
"Trebam savet Zapisano je da je
od Boga" rekao : „Nije u meni;
Bog će dati faraonu
odgovor. "
________________________________________
Da je imao veliku Da su lekari
medicinsku bili pod njegovom
veštinu - vlašću - činili su čuda
upoređivan je čitali snove i znakove
sa grčkim Bogom od Boga
isceljenja
__________________________________________
Odlučio je poresku Odlučio je poresku
stopu tokom sedam stopu tokom sedam
godina gladi; godina gladi;
takođe da se ne takođe da se ne
primenjuju na odnosi na
sveštenike sveštenike
__________________________________________
Umire u 110. godini Umire u 110. godini
S obzirom na to da je Jusif bio jedan od izraelskih patrijarha, a podaci u vezi toga se nalaze u biblijskim zapisima veoma rano , manje od 1000 godina nakon potopa Noa, smatrano je da je on živeo u vreme Treće Dinastije, faraona Đozera. Međutim,činjenica da su Jusif i Imhotep ista osoba ne može se sa sigurnoscu potvrditi . U poslednjih 50 godina prikupljeni su dokazi da se egipatske dinastije mozda preklapaju, te postoji mogućnost da ne datiraju iz vremena kako se nekada mislilo. Egipatski zapisi nisu hronološki. Prema tome, piramide su verovatno izgrađene mnogo kasnije nego što su mnogi istoričari procenili. Ako je ovo „moderno poravnanje“ egipatskih dinastija tačno, velika je verovatnoća da su Jusif i Imhotep bili ista osoba i egipatska istorija bila bi u skladu sa Biblijom. Ako se može opšte prihvatiti da su Jusif i Imhotep ista osoba, to bi istoričarima postalo sidro u istoriji kako bi dodatno povezali istoriju Egipta, Izraela i Mesopotamije.
Među brojnim tajnama drevnih egipatskih graditelja piramida ostaje i konačno počivalište Imhotepa. Otkako je egiptologija počela kao naučna disciplina u 19. veku, nekoliko generacija istraživača i naučnika pokušalo je da identifikuje gde je sahranjena ova cenjena, inovativna figura u istoriji Starog kraljevstva. Grob je bi mogao otkriti više o životu i karijeri ove ličnosti. Ali tačna lokacija ostaje misterija .
Imhotep muzej
Otvoren je u Sakkari u aprilu 2006. godine i nazvan po Imhotepu, velikom arhitekti, koji je zaslužan za izgradnju Stepske piramide.
Ulazeći u glavnu dvoranu, oko odmah privlači dugački zid nasuprot ulaza, prekriven veličanstvenim plavo-zelenim fajanskim pločicama prikupljenim iz Djoserove piramide i Južne grobnice kompleksa stepenaste piramide. Oni su rekonstruisani kao ceo zid i uključuju vrata sa reljefima kralja koji se kretao u Heb-Sed. Ovo je izlog celog muzeja. Ostatak sobe sadrži arhitektonske elemente, uključujući najstarije primere kamenih stubova i stubova u njihovom naturalističkom stilu i najranijih kamenih lukova. U sredini glavne dvorane nalaze se ostaci sedeće statue kralja Djosera.
Levo je soba nazvana Sakkara Grobnice koja sadrži mnogo predmeta koji se mogu naći na sahranama, uključujući i rekonstruisanu malu grobnicu sa mumijom. Mogu se videti keramičke posude i šabti, kamene kanoničke tegle, krečnjačka djula, nakit i nekoliko manjih glava statua, drveni modeli iz grobova i velika krečnjačka sfinga kralja Unasa.
Desno od glavne dvorane nalazi se soba koja se zove Sakkara Stilovi. Ovde možemo videti neke od prelepih statua Starog kraljevstva poznatih imena kao što su Ptahshepses, Akhethotep i Ptahotep. Takodje tu su kamene posude iz ranog dinastičkog perioda, uključujući neke od brojnih posuda i tegli koje je Djoser sahranio u svojoj piramidi kao mošti svojih predaka. Tu je predstavljeno i kako su se izrađivale kamene tegle.
Poslednja soba, Misija Sakkara, sadrži artefakte pronađene u nedavnim iskopinama Sakkare. Među najzanimljivijim predmetima su hirurško oruđe i druga grobna roba iz groba lekara (ili stomatologa) Qara, otkrivena nedavno u jednom od iskopavanja dr Zahija Havassa, kao i bronzanih statua bogova i boginja upronađenih u blizini Qar-ove grobnice.
No comments:
Post a Comment