📝Tradicionalna i moderna porodica u Egiptu

Iako leži na mnogim bogatstvima, Egipat ima veliku stopu siromaštva. Broj siromašnih se od 27% u 2015.godini povećao na više od 32% u 2018.godini, i na vrhu liste najsiromašnijih je uprava Gornjeg Egipta sa 41-66% siromasnih stanovnika po različitim opštinama tog regiona. Novac, koji u pojedinim porodicama ne prelazi 38 dolara mesečne zarade, ne moze da zadovolji osnovne životne potrebe, ali veliki broj ljudi nema mogućnost da učini bilo šta da to promeni. Jedini način preživljavanja je život u skladu sa tradicijom, po kojoj se familija drži na okupu, i oni koji su u mogućnosti pomažu one koji su na ivici preživljavanja.

"Proširene porodice" su način na koji narod Egipta živi generacijama. Neka verzija prosirene porodice idealna je medju svim klasama, mada je u ruralnoj sredini češća. Ljudi koji žive u ruralnim sredinama i na selu, žive blizu jedni drugima u jakim rodbinskim vezama, formiranim iz generacije u generaciju. Za razliku od njih, u velikim gradovima članovi familije se rasele po različitim mestima i  porodični krug se svede na roditelje i decu. Medju članovima tradicionalnih porodica uobičajeno je da najstariji unuk dobije titulu "kebir el ela", odnosno glava porodice za svoju generaciju. 

Stara porodična fotografija egipatske porodice 

On ima ulogu sudije medju rodbinom i glavnog predstavnika familije medju porodicama u okruženju. Zato su njegova naredjenja ostalim članovima familije obavezna za ispunjenje. Odgajaju ga zajedno otac i deda i od malih nogu odlazi sa odraslima na sastanke za seoske starešine. Na tim sastancima se raspravlja o svim problemima medju familijama, a glavni, El Kebir, iz svake familije na kraju daje rešenje. Takvim načinom vaspitanja se nasleđuju kulturna pravila iz generacije u generaciju. 

Žena s druge strane uči uz svoju majku i baku sve o domaćinstvu. Za devojčice je najbitnije da nauče kako voditi domaćinstvo i odgajati decu, pre bilo čega drugog. U zadnje vreme obrazovanje je podignuto na viši nivo, ali je još uvek mnogo devojaka sa samo završenom srednjom školom. 

Udovice, razvedeni i neženje ne žive sami, i bili bi pod sumnjom da se odluče na to. Nakon razvoda ili smrti supružnika očekuje se da se muškarci i žene vrate u kuću roditelja, ako su još uvek živi. U suprotnom, trebalo bi da žive sa bratom, sestrom ili drugim rodjakom. Ponegde su još atraktivna "pozajmljivanja" deteta rodjaku bez dece, i to više medju nižim klasama, dok se imućniji ponudi da brine o deci i njihovoj majci dok je otac duže odsutan, zbog npr.poslovnih obaveza. Porodice više klase takođe zapošljavaju domaće sluge koje su često iz rodnog sela porodice, čak iako ta porodica već generacijama nije tamo. 

Uloga natalne porodice medju Egipcanima je velika. Žena se nakon venčanja uključuje u domaćinstvo svog supruga, ali ostaje i član svoje natalne pirodice. Takođe, i nakon sklapanja braka, žene zadržavaju porodična imena svojih očeva. Muškarci snose finansijsku odgovornost za sve samohrane žene u porodici i one koje su ranije bile u braku. Zato su žene odgajane tako da će njihove primarne veze i krajnji izvor ekonomske sigurnosti biti u odnosu sa očevima, braćom i sinovima. 

Deca bogatih porodica imaju luksuz da se pre svega fokusiraju na svoje obrazovanje. Mnogi se školuju po inostranstvu, a onda, po stečenoj edukaciji i iskustvu, otvaraju svoje firme u Egiptu. U porodicama bogatih je retkost videti više od 2 deteta. Egipćani imaju neverovatno fin osećaj za klasnu pripadnost koja igra ulogu u svakom aspektu života pojedinca. Ove podele se zasnivaju na pripadnosti porodici, bogatstvu, obrazovanju, reputaciji, pobožnosti i stranom poreklu.