📝Tajna polomljenih noseva, ruku, stopala i glava na egipatskim statuama

 Posetioci muzeja širom sveta često primećuju da su nosevi na statuama drevnog egipatskog carstva oštećeni, te se pojavilo interesovanje naučnika za otkrićem razloga takve pojave. Želja je bila otkriti da li je to radjeno s namerom ili iza slomljenih noseva, ruku, nogu, glava stoji nešto drugo. Prema istraživanjima nekih egiptologa , došlo se do zaključka da su statue stvarane u vreme vladavina faraona skrnavljene na razne načine i iz različitih pobuda.

POLITIČKI RAZLOZI

Tokom istorije starog Egipta neki vladari su uklanjali istoriju moćnih kraljeva koji su im prethodili, ili pripisivali sebi istu, uništavajući sve dokaze o tome. To se dogodilo izmedju kraljice Hatšepsut i kralja, njenog naslednika, Tutmosa III. Naime, kraljica Hatšepsut je bila jedan od najmoćnijih vladara drevnog carstva, te ju je nećak naslednik želeo izbrisati iz mozgova prisutnih u njegovoj vladavini, ali i iz istorije koja bi za njom ostala, pa je naredio uništenje svega što je nosilo njeno ime. Slike i statue su izoblikovane i lomljene, kako bi se eliminisala sva maštovita i upisana uspomena na Hatšepsut.

Takodje, tokom osvajanja Egipta od strane rimske vlasti, rimski vojnici, turisti, diplomate i ambasadori želeli su odneti sve vrednosti Egipta, te je transport doveo do oštećenja mnogih statua. 

      Velika statua kraljice Hatšepsut sa uništenim licem,

  Metropolitan muzej

PLJAČKE 

Drugi razlog skrnavljenja statua bio je "zaštitničke" prirode. Pljačkaši grobnica su često lomili statue, koje su stari Egipćani, verujući u njihove zaštitne moći, postavljali na ulazima u grobnice. Nada koju su polagili u to uništenje bila je da ih neće "videti i osetiti", to jest da će izbeći kletvu mumije ako unište njene zaštitničke statue. Oštećeni deo tela više nije mogao da radi svoj posao. Bez nosa, duh statue prestaje da diše , te ga vandal, teoretski, ubija tim postupkom. Uništenje ušiju sa statua bogova verovalo se da onemogućava da bog čuje molitvu kojom bi grobnica bila zaštićena. Leva ruka statue, čija je uloga da prinosi darove bogovima, bila bi odsečena kako ne bi mogla da vrši svoju funkciju. Egipćani su štitili grobnice statuama , a lopovi štitili sebe destrukcijom istih.

Statua Amenothepa III sa oštećenim nosem,

 Muzej umetnosti u Klivlendu

PRIRODNE KATASTROFE

Mnoge statue, pa čak i čitavi hramovi, stradali su u prirodnim katastrofama ili erozijama zemljišta. Tako nešto se dogodilo hramu Dandara u blizini Luksora i velikom svetioniku u Aleksandriji. Obelisci koji su pravljeni iz jednog komada kamena, pucali su na pola. Statue su usled udaraca većih komada kamena lomljene ili delimično oštećivane, a, s obzirom da je nos relativno osetljiv deo statue, dešavalo se da, i u najmanjem udarcu, pukne. 

Dendera hram, Qena, Luksor

VRSTA KAMENA

Ponekad je vrsta kamena koji se koristio za pravljenje satatua bila ključna u očuvanju iste. Statue pravljene od magmatske stene bazalta ili od granita bile su čvršće i otpornije na uticaj prirode i ljudske ruke, dok su statue gradjene od peščara ili tociljnjaka, kako je poznat u našem narodu, bile lošijeg kvaliteta, te samim tim i manje otpornosti na vreme od hiljade godina. 

Statua Sfinge nadjena u Komombu pravljena od peščara

Statua Ramsesa II od granita , Novi muzej u Kairu

Neke informacije o oštećenjima su nepouzdane. Tako je polomljen nos na najpoznatijoj egipatskoj statui, Sfingi u Gizi, pripisivan britanskoj i nemačkoj vojsci tokom I i II svetskog rata, Napoleonovoj vojsci tokom kampanje u Egiptu i mnogim drugim posetiocima Egipta. Nema sigurnih podataka kad je stvarno uništen.

ISKOPAVANJA

Mnoge statue su bile oštećene tokom iskopavanja, što znači da su im nosevi i drugi delovi tela bili polomljeni nenamerno, posebno ako su slučajno pronadjene tokom kopanja zemlje iz različitih pobuda.

Iz svega ovoga može se zaključiti da nisu sve statue namerno oštećene, takodje da je mnogo manji broj oštećenih od sačuvanih statua, i zadnje, ostale civilizacije koje su ostavile za sobom razne statue i hramove , imaju takodje slične pojave na njima, tako da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je sve radjeno sa nekom namerom, posebno zlom namerom.