Zein skoči u hladnu vodu reke Nil i zapliva ka devljeniku što je brže mogao. Uhvati ga u zadnjem trenutku i izvuče na muljevitu obalu reke. S obzirom da nije disao, Zein mu dade masažu srca te momak ispljunu vodu i kroz kašalj koji ga je obuzeo od tolike vode progovori
Seriju možete pogledati ovde
https://drive.google.com/file/d/1T5tP4xrAA1bCtuirvLD-86wXo4QVVyLO/view?usp=sharing
- Zašto si me izvukao?
- Ma, ti si se bacio u reku?
- Da...Namerno sam to učinio...
Zein ga začudjeno pogleda pa upita
- Hoćeš da završiš život kao grešnik?
- Smučio mi se ovaj svet koji me mrzi..
- Svet nikoga ne mrzi i Bog te ne bi stvorio ni prvi put da je tako. Za sve postoji razlog, kao što postoji razlog i za to što si spašen. Dao ti je drugu šansu.
- Godinama sam učio i mučio se za diplomu koja ničemu ne služi...Čak me i devojka koju volim napustila, i otišla sa čovekom koji ima novca...
- Mogu ti se zakunuti da nas Bog uvek nagradi kad se trudimo. Moraš imati vere u Boga, doneće ti lepe vesti.
- Ustaj!- reče mu Zein i dade mu ruku te mladić ponovo stade na noge.
U sobi Hitlerove vile sede Hitler, Musad i još dva čoveka koja su desna ruka sad gospodina Hitlera. Hitler yavaljen u fotelju smireno savetuje svoje mlade radnike.
- Pusti ga da se igra i takmiči sam sa sobom, i misli da je pobedio.
- Šefe, to će ga napraviti još tvrdoglavijim- odgovori jedan od mladića koji je sedeo preko puta Hitlera.
- Šta više može učiniti? Pustimo ga ovog puta da uzme jutro, dva od nas. On koristi svaku priliku da oživi svoju mržnju kad sam ja u nevolji.
- Dobro, a kad će se ta mržnja okončati, oče- upita ga Musad.
- Nikad, nikad se neće okončati, sine- odgovori Hitler zamišljeno i dodade - Ja ga mrzim sto puta više nego što on mrzi mene. Oduzeo mi je život, kako da ga pustim? Videćemo ko će pobediti na kraju.
- Pa šta da redimo šefe?- upita krupniji momak - Da ne idemo tamo?
- Ne....- odgovori mirno Hitler -idemo...i pokušaćemo da rešimo problem, takodje. Ne želimo da problem stigne od Genauvija do policije. Nećemo uznemiravati naše prijatelje naše policajce. Bolje je biti potlačen ili onaj koji tlači?
U velikoj prijemnoj sali Salehove kuće okupile su se sve starešine sela, i u tišini, sa Genauvi porodicom na čelu, sede i čekaju Hitlera i njegove ljude, koji kasne na satanak.
Došavši do vrha sale, Hitler se smesti na metar od stola za kojim je sedeo precedavajući, Saleh el Genauvi.
- Jel kasnite na sastanak zbog gužve ili zbog svojih loših manira? -upita Saleh.
- Zbog gužve naravno. Šta si mislio šejh Saleh?
- Mislio sam, izmerili smo tvoju zemlju i našli 36 jutara, a po zvaničnim papirima je 35 jutara zemlje. Odakle je došlo to još jedno jutro? Ili si uzeo deo zemlje od komšije, ili se tvoja jutra umnožavaju.
- To merenje je pogrešno!!! -usprotivi se Hitler.
Saleh ga pogleda i mirnim tonom reče:
- Jesam li ti dozvolio da govoriš? Sledeći put ću te izbaciti napolje
- Izbacićeš me napolje? - sad već iznenadjen upita Hitler
- Pa kako? Nismo na ulici. Ili ćeš poštovati ovaj sastanak ili više nećeš dolaziti.
Hitler okrete glavu od Saleha a Musad ga pogleda sa nadom da će otac nekako reagovati. Saleh nastavi obrativši se pisaru koji je sedo do njega:
- Mi prisutni smo odlučili....da se sve vrati kako je bilo. Zemlja od Hadži Hitlera...biće 35 jutara, a od Hadži Saida...biće 4 jutra.
Znajući da se mora povinovati, Hitlet bi zadovoljan presudom, ali tad ga Saleh pogleda i dodade :
- Dodatno, jedno jutro će biti uzeto od Hitlera i dodato Hadži Saidu - tu ga pogledaše i Musad i Hitler a Said se iznenadi pozitivnom presudom po njega.
- Tako će zemlja hadži Hitlera iznositi 33 jutara, a hadži Saida 5 jutara
Said presrećan podiže šake do glave pokazujući poštovanje prema Salehu i reče
- Bog neka te čuva hadži Saleh!
- Po kom je to zakonu?- usprotivi se Hitler
- Po zakonu Salah Genauvija! - podviknu Saleh
- Pa neka dobije to jutro od tebe. Zašto uzimaš od drugih?
- Da te dovede u red! - odgovori mu Saleh uperivši prst u njega.- To će biti lekcija svima koji misle da uzimaju tudje. Oni će uzeti u obzir ovaj sastanak i starešine sela.
Hitler, vidno nezadovoljan tretmanom okrete glavu od Saleha, ali više ništa ne progovori
- Zar nisi zadovoljan? - podviknu Saleh Hitleru i obrati se Saidu -Ti ćeš dobiti svoje jutro od mene, hadži Saide, a mi ćemo namiriti račune kasnije, Hitlere. Jel ti tako odgovara?
- Nećemo mi ništa namirivati - odgovori Hitler uplašen da bi to moglo stići i do policije, te dodade
- Daj mi da potpišem dokumenta - pridje stolu da potpiše prvi dokument
- Drugi papir - dodade Saleh i oni mu prinesoše
- Idemo Musade - reče sinu pošto je sve potpisao i okrete se od Genauvija i podje ponosno kao da je pobedio čitav svet.
- I tvoj otisak prsta mi treba Hadži Saide - obrati se Salah Saidu, koju uze da potpisuje papire
- Čestitam hadži Saide - reče Fakhr
- Hvala hadži Fakhr!
Veče je palo nad gradom. U sobi Zein uspavan, obliven znojem leži u krevetu a pored njega sedi Salha sa činijom hladne vode u krilu i toplomerom u ruci koji protresa kako bi Zeinu opet izmerila temperaturu
- Šta sad da radim, Bože?
Ponovo stavlja toplomer Zeinu u usta i videvši da i dalje ima temperaturu uzima mokru krpu i stavlja mu na čelo. U sobu ulazi Lajla i videvši Zeina u krevetu zabrinuto upita
- Šta se dešava, strina? Šta je sa Zeinom?
- Ne spada mu temperatura..Trčao je i oznojio se, i video čoveka kako se davi,
i nije mu mogao pomoći sem da skoči za njim. I razboleo se. Trebalo je da ide na voz za par sati.
Ima ispit u Kairu.
- Kakav Kairo? Ne daj mu da ide- reče uspaničeno Lajla.
- Neću mu dozvoliti. Ne interesuje me šta će se dogoditi - odgovori takodje zabrinuta Salha.
Umirena ovim rečima, Lajla joj pridje i reče
- Daj da ti pomognem, strina. Ja ću to, daj mi - i uze od nje činiju sa vodom kako bi nastavila da rashladjuje Zeina.
- Nek ti Bog pomogne -odgovori joj Salha - idem da se pomolim
- Ne brini se, strina
- Brini o njemu Lajla
- Ne plaši se, strina
- Neka ti Bog pomogne da ozdraviš sine - reče Salha i izadje iz sobe. Lajla stade rashladjivati Zeina koji je od temperature bio u dubokom snu.
U selu, Hitler odlazi u noćni klub. Dok momak peva, trbušna plesačica igra oko njega i gostiju, a devojke koje su takodje došle u klub igraju pored bine u želji da privuku nekog od bogatih gostiju.
Hitler daruje pevača i igračicu dolarima koje im predaje jedan od zaposlenih u klubu, te oni zaustavljaju nastup kako bi se zahvalili
- Hvala na pozdravu sa stranim valutama od moćnog gospodina Hitlera - govori pevač
Hitler sa osmehom na licu otpozdravlja a onda pogled upučuje crnokosoj devojci, koja stoji preko puta bine i zavodljivo žvaće žvaku. Iako u toj tradicionalnoj sredini okrenutoj religiji i skromnosti kako u izgledu tako i u ponašanju, ona prkosi većini svojom mini suknjom i kosom puštenom da zavodi muškarce
Muzika ponovo kreće i pevač brzim pokretima skida jednu po jednu novćanicu iz Hitlerovog tabka i baca svuda po bini. Plesačica stade još oštrije i zavodljivije igrati a i devojke iz ćoška poskočiše uz muziku. Samo Hitlerova zavodnica ostade u svom mestu izazivajući Hitlera pogledom i diskretnim pokretima ruku
U Salehovoj kući Zein i dalje spava od temperature koja ga slama. Saleh ulazi u njegovu sobu, prilazi krevetu i otkrivajući ga poziva ga
- Zein!
Ovaj se probudi i oslovi ga
- Oče...
- Šta je, imam li ja mlakonju od sina? Obična prehlada te tako savladala? Hajde ustaj da stigneš na voz.
- Ne mogu ići oče...- odgovori Zein. Zadiha se teško u groznici, pa nastavi
- Atletski test podrazumeva i skok u vodu, ako skočim umreću...
- Hoćeš li da umreš radeći svoju dužnost, ili u krevetu, kao žena? - izgrdi ga otac - Hajde da stigneš na voz - reče, podje ka vratima sobe i dodade
- Idem da se pomolim, nemoj da te nadjem ovde kad završim!
- Ali kako...umreću...
- Današnja deca su baš kilava, da si se borio u ratu, ne bi to rekao! Hajde ustaj, ustaj!
- Dobro, oče - popusti na kraju Zein
Saleh izadje iz sibe a Zein se stade podizati iz kreveta pa još jednom zatraži pomoć Boga
- Tražim utočište kod Alaha od kukavičluka i lenjosti. Daj mi snage, Bože!
U klubu je vreme, akohol i novac učinilo svoje. Crnokosa devojka je sedela za stolom Hitlerovim i već sa prilično bliskosti sipala mu još jedno piće. Hitler se topio u njenom zagrljaju sa čašom u ruci.
U sobi Salehovoj Salha dolazi sa papučama koje prinosi svome suprugu koji se već pripremio ya počinak
- Hvala ti - govori joj Saleh zavaljen u fotelju pored bračnog kreveta. Salha seda u stolicu pored njega i počinje razgovor
- Nema na čemu...imaš li ti srca Saleh, ili hoćeš da izgubiš sina?
- Pa nema kugu - odgovara joj vidno ostareli Saleh, - Treba li da odbaci svoju budućnost zbog male prehlade? Moj pokojni otac me je terao da orem njivu kad mi je temperatura bila četrdeset
- Ti! Ali Zein nije kao ti!
- Prestani da ga maziš, što...jel želiš da ostane u kući pored tebe kao žena?
- Ne znam odakle ti tolika neosetljivost? - odgovori Salha iznenadjena njegovom nepopustljivošću
- Ja verujem u Boga - reče Saleh a Salha dodade
- Svi verujemo u Boga - i videvši da od razgovora nema vajde, promeni temu
- Reci mi, šta si uradio na sastanku sa onom zmijom, Hitlerom?
- Vratio sam mu oružje, zajedno sa dvojicom ljudi koji su bili vezani za drvo na našoj zemlji. Naterao sam ga da vrati pravom vlasniku zemlju sa dodatkom jednog jutra. Da vrati jadnom čoveku dostojanstvo - odgovori joj Saleh sa velikim samopouzdanjem
- On je baš zlikovac...ali imam jedno pitanje - reče Salha
- Hajde, pitaj - reče joj Saleh istresajući cigaretu u pikslu koja je stajala na stolu pored njih
- Kao glavni sudija i porotnik, da li si ikad pomislio da si pogrešio u presudi?
Saleh se zamisli jedan trenutak, pogleda u Salhu i reče
- Jesi li me ikad videla da nemirno spavam?
- Ne...
- Da li si me ikada videla da sam išao kod doktora?
- Ne daj Bože...
- Jesam li se ikoga bojao sem Boga?
- Nisi...
- Onda znači da nisam bio nepravedan. Nepravda je tama, Salha reče Saleh, ustade sa stolice i uputi se ka noćnom stočiću pored bračnog kreveta - Svakom tiraninu dodje kraj, bez obzira koliko mu život izgledao dobar.
Salha ustade za njim, pridje mu sa ledja, zagrli ga i reče
- Znaš dragi moj, svakog dana provedenog sa tobom, ja naučim nešto novo.
Saleh izvadi iz fioke ormarića zlatni lanac sa velikim četvrtastim priveskom i okrenuvši se prema Salhi reče
- Podigni kosu sa vrata
Ona učini zatraženo a on joj stavi oko vrata bogatu ogrlicu. Sa osmehom na licu se pogleda u ogledalo preko puta i sa oduševljenjem reče
- Ovo je za mene...
- Naravno -odgovori Saleh
- A kojim povodom?
- Zato što si moja žena i zato što brineš o meni i deci - odgovori joj Saleh i poljubi je u čelo
- Sad sam se postidela - reče Salha i zagrli ga
- Hajde ugasi svetlo - dodade Saleh i oboje se nasmejaše a Salha podje ka prekidaču
Na jutarnjem sastanku u Salehovoj radnoj sobi sede Saleh, Fakhr i Garib.
- Izgleda mi kao da želiš nešto da mi kažeš, Fakhr - reče mu Saleh
Fakhr ga pogleda sa nedoumicom da li da kaže pa odlučno udje u razgovor
- Ovaj čovek...Hitler...
- Neka je proklet , šta sa njim?
Fakhr se okrete Garibu i upita
- Hoćeš li mu ti reći šta si čuo, ili ću ja?
- Ti mu reci šefe - odgovori Garib oslonjen na pušku koja mu stoji u krilu.
Fakhr ponovo pogleda u Saleha i reče
- Kažu da je sedeo sa svojim ljudima i govorio nedolične stvari
- Šta je rekao? - upita Saleh a Fakhr opet pogleda Gariba i reče
- Hoćeš li mu ti reći ili ja?
- Prestanite se zapitkivati - podviknu Saleh - šta je rekao, Fakhr?
- Da je on podobniji za zvanje suije starešine sela, da ima puno novca i puno poznanstava, i da ti sve od njega uzimaš.
- Ali on nema ništa što ja želim - nasmeja se Saleh
- On tako gleda na stvari. Izgleda da nije zaboravio šta se desilo u prošlosti
- Pusti ga da radi šta hoće - odgovori Saleh i povuče dim cigarete
- Moramo biti pažljivi, brate - dodade Fakhr i nastavi - kaže da ako ga ponovo budeš uznemiravao, da se nećeš lako izvući.
Saleh se izdignu malo iz naslona fotelje, osloni se na štap u desnoj ruci i pogedavši u Gariba koji je sedeo preko puta njega postavi pitanje Fakhru
- Jesi li zato slao Gariba da ide svuda zamnom sa puškom u ruci?
- Šefe, - odgovori Garib umesto Fakhra - oružja ima puno u mojoj kući, što da leži naokolo?
- Oprez je neophodan - nadoveza se Fakhr
- Tvoj brat se nikog nije plašio sem Boga - mirno mu odgovori Saleh - oružje me neće spasiti, samo ljubav čovečja.
Pogleda ponovo Gariba i reče
- Ostavi pušku kod kuće, ne želim više da te vidim da se šetaš naokolo sa njom u ruci
- U redu šefe - odgovori Garib
- Brate! Sadat je odbio da nosi neprobojni prsluk...
Saleh uzdahnu duboko i reče
- Bog će me zaštititi.
Na terasi Salehove kuće sede Džalajla i Salha
- Fakhr je jedinstven čovek, plemenit - reče Salha
- Ali je grub - odgovori joj Džalajla
- Takav mu je karakter
- Volela bih da se promeni
- A ako se ne promeni, hoćeš li prestati da ga voliš?
- Nikad neću prestati da ga volim - reče Džalajla i nasmeja se zadovoljno
Salha odmahnu rukom i reče
- Eto onda....a kaži mi kako su devojke?
- Dobro hvala Bogu
Sa velikom ljubavlju u očima Salha nastavi da ih blagosilja
- Najlepše dve devojke za najbolja dva čoveka!
- Neee... a tvoja deca? Ili si se predomislila?
- Ne, nisam se predomislila
- Lajla za Zeina, Safia za Tahu, a Mansur će oženiti Nadiu. I nemoj da ih pomešaš Salha.
Salha se nasmeši pogleda negde u daljinu i reče
- Tako je najbolje....al prepustimo Bogu
Ispred velike table sa rezultatima stoji nekolicina momaka i traži svoje ime na spiskovima studenata koji su primljeni na akademiju. Medju njima su i Saleb i Ziad. Saleb izlazi iz grupe i kreće ka Zeinu koji sa zakašnjenjem stiže. Još u hodu prema Zeinu dovikuje
- Vrati se, gubitniče....vrati!
Susrevši se sa njim Zein upita
- Što da se vratim?
- Pao si - odgovori hladnokrvno Saleb. Zein se uhvati rukom za Salebovo rame i spustivši pogled zaćuta. U tom dotrča Ziad i doviknu
- Zein, cestitam!!!
- Na čemu? - upita Zein zbunjen
- Jel si ti Zein Saleh el Genauvi?
- Da to sam ja, Zein Saleh el Genauvi...
- Položio si!
Zein ga zagrli rekavši
- Alah je najveći! Jel to istina?
- Istina!!
Zein pogleda Saleba i reče
- Pa zašto si rekao da sam pao?
- Ja sam to rekao za sebe - pokuša Saleb da se izvuče iz laži
- Ma šta me briga za viknu reče Zein i svom snagom šutnu Saleba u stomak. Ovaj se zatetura, pade i doviknu
- Nisi još ni policajac postao a već sprovodiš silu nad drugima!!!
Zein htede opet da se obračuna sa njim ali ga Ziad zadrža
-Dobro je Zein - stade ga smirivati
- Neka ti Alah naplati u moje ime! - doviknu mu Saleb, podiže se i ode.
Veče je palo i u kući Salehovoj se slavi, okupljeni muškarci sede u dvorištu a žene posmatraju sa terase. Garib puca u vis proslavljaući budućeg oficira policije. Muzičari sviraju, pevaju, svi aplaudiraju, nekolicina muškaraca igra zikr ples ispred kuće gospodina Saleha.
Drugi izvode tradicionalni ples sa konjima i "tahtib" ples štapovima kojima su se predjašnje generacije borile. Fakhr dočekuje i pozdravlja sve goste
- Daj Bože da i vi slavite uspehe vaše dece! -odgovara na čestitke prisutnih
Žene posmatraju veselje sa terase kuće i Lajla stade podvikivati od sreće. Na kraju reće svim glasom
- Daj Bože da sledeće bude naše venčanje!!!
Salha je opominje
- Tiše devojko, jesi li poludela?
- Odjednom osetih kao da je naše venčanje
- Ako Bog da, biće. Gde će on naći lepšu devojku od tebe. I tad se neće slaviti samo jedan, već sedam dana.
- Daj Bože! - odgovori Lajla i opet podvrisnu
U Salehovu radnu sobu ulazi Zein. Otac koji ga doćekuje u fotelji svog stola pozdravlja ga
- Izvoli udji gospodine oficire! Zein staje ispred oca sa zadovoljnim osmehom na licu - Učinio si me ponosnim...- dodaje Saleh
- Ja sam ponosan što si mi ti otac! Celo selo mi zavidi što sam sin Salah el Genauvija. Jesi li želeo nešto od mene?
- Želim da mi otvoriš ovu kutiju -reče Saleh - pošto je ja ne mogu otvoriti
Zein pogleda kutijicu na stolu koju mu je otac dogurao do ruke i sa osmehom na licu reče
- Da...sigurno je ne možeš otvoriti...- videvši ključeve u kutijici reče
- Kakvi su ovo ključevi?
- To su ključevi auta gospodina oficira.
- Mog auta?!
- Ne možeš više ići pešice po selu
- Neka te Bog čuva oče! -reče presrećan Zein
- Ali slušaj, i dalje ćeš do akademije ići vozom, put do Kaira je naporan
- Kako kažeš oče
- Hajde, idi sad da proslaviš sa prijateljima svoj uspeh
- Hvala ti oče!
Zein odlazi a Saleh se obraća svojoj pokojnoj supruzi, Zeinovoj majci
- Sad možeš u miru da počivaš, Nadia
U vili Hitlerovoj porodica sedi na okupu u dnevnoj sobi. Hitler oslonjen na štap govori svom sinu
- Sad je sigurno presrećan
- A što, da mu sin nije dobio na lutriji? - odgovara Musad
- To što se upisao na policijski akademiju je veće nego da je dobio milion dolara. I zadavaće nam on problemekad postane policajac, znam to - govori Hitler
Hitlerova žena, koja sedi na sofi pored njega sipa čaj obojici
- Iskreno, uniforma mu uopšte ne pristaje - govori Musad - njemu bi više odgovaralo da je doktor, da daje ljudima injekcije.
- Volela bih kad bi ga zaboravio, kao što je i on tebe zaboravio - oglasi se Hitlerova supruga
- A ti misliš da me je zaborao posle svega što se desilo? Šta više da radim.
- I ti si njega povredio...
- Jel ga ti to braniš, ili šta?
- Niti ga branim, niti ga napadam - odgovori mu supruga - što bih ga branila, nije mi rod , a i što bih ga napadala...nije uzeo ljubav mog života - oseti se cinizam u njenom govoru - Zar ne? - dodade potašući Hitlera po ramenu
U kući Saleh izlazi medju goste kako bi ih pozdravio i zahvalio za dolazak. Garib i Fakhr idu pored njega
- Proveri da li ima dovoljno hrane - obraca se Garibu - neću da neko ode nezadovoljan. Ako treba zakolji još dva junca
- Dobro gazda - odgovara Garib a Fakhr iznenadjen dodaje
- Zakolji šta...ja bih tebe trebao da zakoljem, Grib.- onda se obrati bratu
,- Ovih deset junaca koje si zaklao dovoljno je da nahrani ceo Gornji Egipat, zašto da kolje još dva?
- Dobro Fakhr, i ti si se ovajdio od njih, uzeo si testise od svih deset
Garib se nasmeja a Fakhr dodade posramljeno
- Zar ne možeš čuvati tajnu?
Zein odlazi da isproba nov auto sa bratom Mansurom. Susreću se licem u lice sa Hitlerovim sinom, Musadom. Zaustavljaju automobile i izlaze sva četvorica iz džipova.
- Šta se dešava Zein? Znam da si upisao akademiju, ali ne bi trebalo da povredjuješ ljude - reče Musad izašavši iz auta sa cigaretom u ruci
Zein koji mu se približio odgovori
- Ti znaš da nisam takav.
- Ja znam da uniforma menja čoveka
- Menja samo bezčasnog čoveka - odgovori mu Zein
- Čak ni časan čovek ne može nam ništa - reče mu drsko Musad
- Naravno, ako se ponašete kako treba, po zakonu -jednostavno mu odgovori Zein
- A ako se ne ponašamo?
- Ako radiš loše, i vratiće ti se loše - odgovori mu Zein a pogled mu pade na cigaretu koju je Musad držao u ruci. Musad primeti taj sumnjičav pogled pa izazivački upita
- Zašto gledaš tako u cigaretu, hoćeš li da zapališ jednu?
- Ne pušim - odgovori mu Zein
- Ovo je hašiš - odgovori mu Musad pružajući mu cigaretu. Zein odglumi iznenadjenje i reče
- Ja sam mislio da je lizalica
- Hoćeš li me uhapsiti zbog ovoga - opet ga izazove Musad
Zein se nasmeja i odgovori
- Pa kako te mogu uhapsiti? Ja sam se tek upisao na policijsku akademiju, ali kunem ti se , Musad, bićeš jako srećan ako me imenuju ovde u Qeni. Nije da nećeš moći da šetaš sa djointom u ruci, već nećeš moći ni bez vozačke dozvole
- Ma daj čoveče - dobaci Musadov pratilac
- Ćuti ženo! - odgovori Zein i osmehnuvši se na Musada reče
- Vreme će pokazati budućnost
- Vreme brzo prolazi, Zein - reče Musad za sebe i svi se vratiše u automobile
Mansur podrži brata
- Dobro je da si mu se suprotstavio. Ovaj čovek gleda sve ljude sa visine
- Ha, ko gleda sa visine sinove el Genauvija sigurno želi da umre - odgovori mu samouvereno Zein
Musad puši nargilu u društvu svojih potčinjenih u nekom sumnjivom lokalu i zamišljen, ne primećujući šele momaka govori
- Uskoro ću morati da zovem Zeina "gospodine"
Jedan od njegovih se uozbilji i brže odgovori
- Niko ne zaslužuje tako da ga zovu sem tebe šefe!
- Ne budi glup, on će uskoro postati policajac
- A šta ako ga izbacim sa akademije pre nego što i započne? - upita drugi i nastavi - Mogu ga dovesti u velike neprilike, čak i skandal izazvati
Musad mu se približi i tihim glasom reče
- Ako to uradiš dobićeš 50 hiljada funti
Ovaj se zadovoljno osmehnu u reče
- Smatraj to završenim. Zein će pre stići do zatvora nego do akademije
- A ako ne uspeš, kao i do sad?
- Nemoj tako šefe - razočara se Musadovom izjavom
- Ne! Nema"nemoj tako" kada dodje do ovakvih stvari. Zein, sin Salehov, ne može postati policajac, ne može biti iznad mene
- Ne brini o tome, prepusti to meni- odgovori uplašen momak koga je Musad ščepao za okovratnik
- Prepustiću...ali ako omaneš i ovog puta, baciću te u planinu vukovima
- Ali ako uspem, dobiću 50.000
- Ali prvo mi moraš reći šta nameravaš da uradiš
- Dobro gospodine
Zein sedi na klupi železničke stanice, čita Kuran i čeka da stigne voz za Kairo. Zloslutna grupa Musadovih momaka se približava mestu njihove predstave. Dvojica protrčavaju ispred Zeina i jedan viče
- Pomozi hadži Zein, hoće da me ubije! Pomozi mi!
Zein ustaje sa klupe i prilazi dvojici koji se tuku
- Šta se dešava? Šta je uradio?
- Molim te ne mešaj se hadži Zein, ovaj čovek je lopov
Dok ih razdvaja treći prilazi Zeinovoj akt tašni, otvara je i stavlja paketić unutra
- Lopov? Šta je uzeo od tebe da ga tako zoveš?
- Prodao mi je Nokiju i ispostavilo se da je pokvarena
- Pa gde je probem...daće ti drugu -stade ga smirivati Zein
- Neću drugu, hoću mojih 200 funti!
- Sve ovo zbog 200 funti? Ti radiš za Hitlerovog sina, ne verujem da ti trebaju pare
U tom ovaj zatvara akt tašnu i odlazi a Zein, i dalje usredsredjen na problem, govori
- Evo ti od mene 200 funti i prestanite sa svadjom
Napadnuti odgovara
- Ti si plemenit čovek gospdine Zein. Nikada ti ovo neću zaboraviti
- Hajde, idi i ti - obrati mu se Zein
Pošto obojica odoše , Zein uze svoju tašnu i podje ka vozu
Na akademiji, svi pitomci stoje u redu i čekaju da udju . Jedan policajac sa psom ide od jednog do drugog. Pokraj Zeinove akt tašne pas se razlaja. Zein ga pogleda i u pita Ziada koji je stajao ispred njega
- Za šta je ovaj pas ovde
- Pas može da nanjuši drogu i eksploziv - odgovori mu Ziad
- Sad si me baš utešio
- Izvedi tog studenta na koga laje pas iz reda - viknu narednik jednom od momaka
Ovaj pridje Zeinu i zatraži da izadje iz reda. Zein se iznenadi ali posluša
Kraj 3. epizode
ليست هناك تعليقات:
إرسال تعليق