Pretpostavka je da su Egipćani pridavali veliku vrednost izgledu, sa željom da se predstave lepi i mladi. Osim šminkom, to su postizali elegantnim i modernim dizajnom odeće i nakitom. Ovo još jednom pokazuje da se staroegipatsko razdoblje može jasno zamisliti kao visoko napredno doba u kojem je svaki detalj i stvar ličnog ukusa bio vrlo definisan i određen.
Odeća u drevnom Egiptu
Odeća drevnih Egipćanina odnosi se na odevne stilove i materijal koji se nosio od kraja neolitika oko 3100. godine pre nove ere do smrti Kleopatre VII oko 30. god.p.n.e. Egipćani su voleli šarenilo i žive nijanse boja na odeći. Njihova odeća je bila vrlo moderna i udobna i razlikovala se u zavisnosti od toga da li je dizajnirana za muškarce, žene i decu. Postojale su i podele stila i odeće na osnovu statusa i društvene klase. Odeća nije zadovoljavala samo izgledom nego i udobnošću.lepotom, već i udobnoscu. Laneno platno je bilo najčešći tekstil. Pomagalo je ljudima da se osećaju prijatno na suptropskoj vrućini. Vuna je bila poznata, ali se smatrala nečistom. Samo bogati su nosili odeću od životinjskih vlakna koja su najcesce koristili za ogrtače, ali je bila zabranjena u hramovima i svetilištima.
Za vreme Starog kraljevstva muškarci su nosili jednostavnu odeću. Obično suknju nabranu ili skupljenu napred. Ove suknje su bile kratke i nazivale su se šenditi. Kasnije, tokom Srednjeg kraljevstva, muškarci su se prebacili na nošenje dužih suknji a onda i laganih tunika ili bluze sa rukavima kao i nafaltanih podsuknja.
Drevne egipatske žene obično su nosile jednostavnu odeću pod nazivom kalasaris.
Ženske haljine bile su konzervativne i varirale u skladu sa klasom. Donji rub obično je dosezao do gležnja, dok je gornja ivica bila iznad ili ispod dojke. Dužina ženskih suknji određivala je klasu kojoj pripadaju. Pored ovoga, žene su koristile i šalove, plašteve i ukrasnu užad što je dodatno povećalo njihovu lepotu. Takođe su koristili perle i perje za ukrašavanje svojih haljina.
Mrežasta haljina 5.dinastije pronađena u grobnici
Deca u drevnom Egiptu nisu nosila ništa dok nisu napunila šest godina i bila bi gola do tog uzrasta. Posle šest godina im je bilo dopušteno da omotaju svoje telo odećom kako bi je zaštitili od sunca i toplote. Dok deca nisu nosila odeću, nosili su nakit kako bi pokrili privatne delove tela.
Nakit u drevnom Egiptu
Poput odeće, i nakit je imao veliki značaj u drevnom Egiptu. Medju svim starim svetskim kulturama, egipatski nakit se smatra onim koji oduzima dah. Siromašni su koristili cveće kao deo nakita, školjke i jeftine metale za ukrase.
Bogati su koristili sitno rezbareni zlatni nakit s dragim kamenjem. Ovakav luksuzni nakit koristili su i u svojoj kosi. Narukvice, prstenovi, ogrlice, igle, kopče i amuleti takođe su bili ukrasi koje su ljudi drevne egipatske generacije dizajnirali, rezbarili i nosili. Bebama su često davani zaštitni privesci za odvraćanje od zlih duhova, zbog visoke stope smrtnosti dece.
Zlato je bio najčešći materijal koji se koristio za izradu egipatskog nakita, jer je bio lako dostupan iz Nubije, a srebro se moralo uvoziti iz daleka. Zlato je simbolisalo meso bogova u drevnom egipatskom nakitu. Egipatski nakit nije pravljen samo u dekorativne svrhe. Sadržao je simbole koji bi nosiocima nakita, bilo da su mrtvi ili živi, obezbedili zaštitu i napredak. Mnogi su predmeti nakita bili u obliku amajlija koje su dizajnirane da spreče zle oči i zaštite korisnika od zlih sila, prirodnih i natprirodnih.
Drago i poludrago kamenje
Egipatski nakit bio je ukrašen raznim dragim i poludragim kamenjem. Boje kamenja odredjivane su prema tome kakvu će zaštitu (od zla i nesreće) nosiocu nakita pružati kamenje. Drago i poludrago kamenje korišćeno u izradi egipatskog nakita bilo je sledeće: Tirkiz, Karneol, Kalcedon, Feldspar, Ametist, Lazulit.
Egipatska buba skarab korišćena je kao amajlija sreće i medju bogatima i medju siromašnima. Nakit je izradjivan u obliku različitih vrsta privezaka, narukvica, prstenova i ogrlica. Smatralo se da nakit skarab poseduje snažna magijska i religiozna svojstva. Ime vlasnika bilo je upisano na dnu skaraba kako bi se osiguralo da se zaštitne moći daju korisniku. Za pravljenje takvih amajlija koristilo se drago kamenje i obojeno staklo koje su stari Egipćani zvali fajans. Fajans je bio snažan zelenkasto-plavi materijal nalik staklu, koji se sastojao od zdrobljenog kvarca, kreča i alkalija.
Egipćani se nisu ukrašavali samo tokom života, opterećivali su ruke, prste, vrat, uši, obrve i gležnjeve svojih mrtvih, manje ili više skupocjenim ukrasima. Količina nakita sahranjenog u grobnicama bila je toliko velika da je čak i za maloletnog kralja, poput dečaka Kinga Tut-a, bila vredna kraljeva otkupnina. Veliki deo pogrebnog nakita napravljen je samo za izložbu na dan sahrane, ipak, omiljeni dragulji preminule osobe često su bili sahranjeni s njim.
Nakit iz Tutankhamonove grobnice
Prsten koji je služio kao pečat
Prstenovi koje su nosili muškarci u drevnom Egiptu nisu bili samo jednostavni ukrasi, već stvarna potreba. Zvanični dokumenti nisu potpisani, već zapečaćeni i pečat je bio validan po zakonu. Svaki Egipćanin, prema tome, imao je svoj pečat koji je držao pri sebi, spreman za upotrebu ako je bilo potrebno. Pečat siromašnog čoveka bio je jednostavan bakarni ili srebrni prsten; prsten bogataša bio je manje-više razrađen dragulj prekriven reljefastim radom ili je u dragi kamen bio ugraviran grb vlasnika, na primer, škorpion, lav ili jastreb.
Ogrlica staroegipatskog nakita
Kao što je u očima muškarca njegov prsten bio jedan od najvažnijih ukrasa, takva je i ogrlica bila prema proceni egipatske dame. Ogrlice su pravljene u svim veličinama i stilovima, neke su imale od dva do tri zavoja, neke velike karike, neke male karike, jedne masivne i teške, dok su druge bile lagane i fleksibilne. Skromnoj seljačkoj devojci, kao i dami najvišeg ranga, bila je potrebna ogrlica. Pektoral je bio veliki i složeni komad nakita koji se nosio na grudima i često je poprimio oblik sokola i skarabe. Pektorali od zlata ukrašeni dragim kamenjem bili su u vlasništvu i kraljevskih egipatskih muškaraca i žena.
Ogrlica sa privescima skaraba
Pektoral princa Khaemwest-a, sina Ramsesa II
Narukvica staroegipatskog nakita
Drevni Egipćani su pravili predivne narukvice od zlata, lapisa, karnelijana, tirkiza i malahita. Radili su sa perlama i sa oblikovanim komadima i stvarali prelepe dizajne. Četiri narukvice otkrivene su u Abidosu u grobu kralja Djera iz Prve dinastije. Nosila ih je neimenovana žena, za koju se mislilo da je član kraljevske porodice.
Нема коментара:
Постави коментар