Intervju sa tri egipatske devojke napravio je časopis "Egipatske ulice", a govori o uticaju sredine, porodice i vere na odluku o nošenju i uklanjanju hidžaba. Na zahtev devojaka pseudonimi su korišćeni umesto ličnih imena.
Lina dolazi iz porodice za koju kaže da je konzervativna. Hidžab je počela da nosi nakon odlaska na Umru, sekundarno islamsko hodočašće u Meki, u desetoj godini života. Naime, majka, veoma religiozna žena, i hodža njihove zajednice, uverili su je da bi bila ispravna odluka da nosi hidžab.
Maja se odlučila na taj religiozni čin u šesnaestoj godini života. Pod uticajem konzervativne majke koja je sledila svoj religiozni stav, uprkos prilično liberalnoj porodici u kojoj je rasla, i Maja je odlučila da stavi hidžab. Najmlađa među braćom i sestrama, koji su bili više buntovni, osećala je potrebu da bude uzorno dete. Želela je da je sa lakoćom prihvate u školi, da je posmatraju kao religioznu devojku, a imala je osećaj da isto duguje i roditeljima.
Jasmina je odlučila da stavi hidžab u svojoj dvanaestoj godini i odluka je bila isključivo njena, iako priznanje da je društveni kodeks oblačenja grada u kom je živela imao presudnu ulogu. Porodica nije vršila pritisak na nju, čak su je i hrabrili da ne žuri sa takvom odlukom u ranoj mladosti. Ipak, posmatrajući stariju sestru koja je već nosila hidžab, Jasmina se pridružila velikom broju devojaka sa hidžabom.
Nakon što je stavila hidžab, Lini se pojavio novi problem, oblačenje. Godinama se svađala sa majkom oko toga šta bi trebalo da obuče. "Pantalone naspram suknji" bila je večita dilema u vreme nošenja hidžaba. U školi je, na insistiranje majke, bila jedina devojčica koja ne nosi suknju. Počela je da oseća mržnju prema sopstvenom telu.
U Majinoj školi, koja je bila poprilično moderna i raznolika, nošenje hidžaba ju je učinilo da se oseća kao stavljena u drugu kutiju. Hidžab su nosile neke majke ili ljudi drugog društvenog porekla, ali ne i djaci škole. Prijateljstva je teže sklapala, a nastavnici sa zapada, koji su česti u internacionalnim školama u Egiptu, dali su sebi za pravo da komentarišu njenu odluku. Na Američkom univerzitetu u Kairu konačno je prestalo osudjivanje zbog nošenja vela. Čak je postojala hidžabi zajednica kojoj se ona vrlo brzo pridružila. Osećala je potrebu da bude represent ideje o nošenju hidžaba na najbolji način, te je kupovala moderne dizajne tkanina za hidžab koji je uvek nosila na tradicionalan način, nikad kao trendi turbane ili kako ih drugačije nazivaju "španske" hidžabe.
Kako je rasla, Jasmin je učila o socijalnim nejednakostima u Egiptu. Ulazeći sve dublje u ovu temu, počela je da uviđa da su ženska tela pretvorena u ratišta za političku raspravu od strane moćnih, najčešće muškaraca, i koliko je neutemeljena sramota upravljala odlukama koje su mnoge žene donosile.
To joj je probudilo želju o pobuni protiv ideje da je potrebno da živi na određeni način kako bi bila prihvaćena od strane zajednice.
Odluka Line da skine hidžab u dvadesetog, prošla je dugotrajan i mukotrpan put. Nije bila ponosna na odluku o nošenju hidžaba, koja zapravo i nije bila njena već majčina, i to je veoma uticalo na njeno mentalno zdravlje. Ni njen odnos sa majkom nije bivao bolji. Tad je odlučila da promeni prvo način života i ishrane, te je izgubila suvišne kilograme, a onda saopštila i da želi da uradi pirsing na nosu. Ta ideja je totalno porazila njenu majku.
Maja je uveliko razmišljala o uklanjanju hidžaba i za odluku da to i učini pomogla joj je fotografija sa jednog porodicnog venčanja. Njen deda, otac mlade sa fotografije, bio je oličenje religioznosti u Egiptu tog vremena. Gost na venčanju bio je tadašnji predsednik Gamal Abdel Naser. Na fotografiji niti mlada, niti njena majka, to jest ćerka i žena tog velikog religioznog čoveka, ne nose veo. Pri tom, obe su u prisustvu gosta koji nije deo porodice, što ih upravo obavezuje na nošenje hidžaba. To je usporilo Maju u ideji o prezentaciji vela.
Na zadnjoj godini studija Jasmin je počela da razmišlja o uklanjanju hidžaba. Priznala je da ju je plašila ideja o promeni, koja bi mogla izazvati reakciju okoline. Iako je bila sigurna u svoju želju, nije želela da dovede roditelje u lošu situaciju, situaciju osude od strane pojedinih članova familije i zajednice u kojoj su živeli.
Pošto se osamostalila i odvojila od majke, Lina je konačno uklonila hidžab. Shvatila je da nema svrhe nositi ga zbog nečije želje. Međutim, po uklanjanju hidžaba, porodica je prekinula svaki kontakt sa njom i, po Lininim rečima, odrekla je se.
Majina odluka da se odrekne vela bila je sa mnogo lakšim posledicama. Iako je shvatila da nošenje hidžaba nije oblik vežbanja vere, trudila se da razume zašto ga još uvek nije uklonila. Da li je to zato što je deo nje i dalje mislio da je to pravi izbor za nju ili je bila zabrinuta zbog moguće reakcije okoline. Odlučila je da se testira. Baš tada je trebalo da otputuje u posetu rođacima u inostranstvo, i odlučila je da, dok je tamo, medju stranim ljudima, skine hidžab, kako bi uvidela da li se oseća ugodno bez njega. Međutim, još uvek nije bila spremna da saopšti majci svoju želju. Shvatila je da uticaj okoline ima veliki značaj u njenoj odluci, te je nastavila da nosi veo. Mislila je da će njegovo uklanjanje izazvati osećaj kod njenih roditelja i okoline da su iznevereni.
Kad je Jasmin saopštila roditeljima da će ukloniti hidžab, videla je da ih je odluka veoma iznenadila. Majka i sestra su bile veoma zabrinute mislivši da se udaljava od Boga, dok je brat govorio, doduše namrgodjenog lica, da je odluka njena i da radi kako misli da je najbolje za nju. Bez obzira na njihovo negodovanje, bilo joj je drago da je ono izazvano strahom religiozne prirode, a ne idejom "šta će narod reći". Dobijala je podrške kao i osude, ali je odlučila da posluša svoje srce.
I Maja je konačno rešila da stane ispred majke sa svojom odlukom, i po povratku iz inostranstva uklonila je hidžab. I njeni roditelji su bili u šoku i neverici oko njenog odnosa prema veri, al su vrlo brzo uvideli da je ostala ista osoba i dalje religiozna.
Iz primera ovih devojka vidi se način razmišljanja većine u Egiptu. Presuda o izboru žena je svakako prisutna: dok jedni hidžab smatraju konzervatizmom, drugi ga smatraju simbolom pobožnosti i posvećenosti, takođe, dok mnogi smatraju da je njegovo uklanjanje čin oslobađanja i vraćanja vlasti, drugi to gledaju kao bogohuljenje i pad morala.
Izbor i za nošenje i za uklanjanje treba biti lični izbor, i svakako ne treba davati sebi za pravo i osuđivati bilo jednu bilo drugu grupu žena.
ليست هناك تعليقات:
إرسال تعليق