Seriju možete pogledati ovde
https://drive.google.com/file/d/1C3ex_Gb5LhIQ0ZKGaoQuu6JCkM64ES3V/view?usp=sharing
Grad na obali reke Nil, prestonica Gornjeg Egipta i najbolja slika egipatske tradicije, religije i kulture. Nedaleko od Luksora je opština Qena sa svojim selima u kojima se i u sadašnjosti živi kao pre 100 godina. Sa obe strane reke, ulivaju se oranice posejane šećernom trskom i raznim povrćem. Duž glavnih gradskih ulica, koje su i jedino asfaltirane, stoje drvoredi oleandera i palmi. Iz reke Nil granaju se kanali koji navodnjavaju naselja Luksora. Svi su oiviceni strmom obalom pored koje prolazi zemljani put. Iza puta su kuće, neke nove, izgrađene u zadnjih dvadesetak godina, od sive ili crvene cigle, tek poneka sa završenom fasadom. Većina ostalih su stare, niske, prizemne, jednospratne ili dvospratne porodične kuće, sive, kao uprljane najgorom prašinom ili sa starom fasadom plave ili neke prljavo roze boje koja uveliko otpada. Ispred kuća se neretko može videti magarac sa plaštom sveže trave koji čeka svoju sledeću radnu smenu. Iza kuća su oranice oivicene palminim drvećem. U daljini se izdižu planine, sve sam kamen i pesak, koje se dalje prelivaju u pustinju Saharu.
Uz jedno visoko drvo u sred njive, trojica muškaraca stoje vezana za stablo. Oko njih nekolicina muškaraca u dzalabejama, tradicionalnim muškim haljinama koje su i u 21.veku i dalje u stalnoj upotrebi, sa turbanima od belog platna oko glave i trojica u odelima. Jedan od trojice drži kišobran nad glavom gazde štiteći ga od podnevne žege. Puca koža vezanih muškaraca od biča koji se u jednakim vremenskim intervalima grli sa njihovim telima. Dželat daje sve od sebe da udarci budu što jači.
- Ko je ukrao novac iz sefa?! - vikao je gazda Azmi.
- Mi ništa nismo uzeli!
- Mi ništa nismo uzeli! - odgovarali su naizmenično izmuceni i okrvavljeni muškarci.
- Ako ne priznate tući ćemo vas do smrti! - zapreti im Hitler, predvodnik cele situacije koji radi za Azmija.
Pred kapiju kuće El Genauvi dotrcava devojka u haljini boje meda sa sitnim detaljima bele boje i maramom kojom kao i sve žene islamske vere pokriva glavu. Dotrcavsi do kapije ugleda čoveka koji silazi niz stepenice ispred kuće i, uhvativsi se za ogradu, stade dozivati
- Saleh, Saleh!
- Šta se dešava devojko? - upita čovek 50-tih godina u tamno plavoj dzalabeji sa turbanom bele i bež boje oko glave prilazeci kapiji.
- Gde je gospodin Saleh? - upita devojka
Otvorivsi vrata kapije izadje pred nju i upita zabrinuto
- Zašto plačeš?
- Vezali su mog oca sa ostalima i bičuju ih! - odgovori devojka
- Zašto?
- Kažu da su ih pokrali, i ako ne vrate novac, da će ih ubiti. Moj otac nikad ne krade!
- Gde se to dešava?
- Na zemlji Azmi gospodina.
- Idi kući sad - stade je umirivati čovek - ja ću reći gospodinu Salehu i otići ćemo tamo. Tvoj otac će doći kući još danas. Hajde!
Devojčica klimnu glavom u znak odobravanja, pa otrči odatle, a čovek se uputi brzim koracima nazad ka kući iz koje je izašao.
Na njivi i dalje bičuju ljude. Dželatu padaju graške znoja sa lica koje odaje umor. Ljudi vezani za drvo već su klonuli od bola. Najednom se pojavljuje konjanik. Brzim kasom prolazi kroz krošnje drveća i za njim jašuci ide još nekoliko ljudi.
- Ko je ukrao novac, prokletnici?! - viknu Hitler tako da mu se ocrtase sve žile na vratu. Pridje jednom vezanom, pa nastavi
- Govori dečače!
- Kunem se, nisam ja - odgovori tamnoputi mladić okrvavljenih obraza i čela od biča koji mu je ostavio pruge po koži.
- Ja baš na tebe sumnjam. Govori! - reče i zamahnu rukom ka licu izmucenog momka. Al konjanik, koji u međuvremenu u skoku sidje sa svog konja dotrci do Hitlera i svojom rukom zaustavi njegovu.
- Ko si ti da ga udariš? - upita Saleh. Tamnoputa koža lica kao da mu se tresla od besa. Bio je čovek pred četrdesetima, crne prosede kose i crnih brkova koje je pri krajevima usana uvrtao ka gore.
- Ja radim svoj posao
- Koji posao i za koga ga obavlja? - upita Saleh
Azmi mu se pojavi iza leđa
- Ko si ti - upita Saleha - i kako se usudjujes da sa svojim ljudima dođeš na moju zemlju bez mog odobrenja?
Saleh dopravi dzalabeju, te odgovori Azmiju
- Ja nisam ovde greškom, ti si! Pre nego što si došao u ovo selo, trebalo je da pitaš ko je u selu El Kebir (Veliki)
Azmi povišenim tonom i kaziprstom kojim je pritiskao Salehovo rame reče
- El Kebir?! Zar ti ne znaš ko sam ja?
Saleh mu uhvati ruku i naglim pokretom je spusti ka dole, te Azmi izbeci oči iznenađen hrabrošću kojom mu se Saleh suprotstavlja. Saleh, nameštenog lica odgovori
-Izgleda da ti ne znaš ko sam ja! Ja sam Saleh El Genauvi! Šta su uradili ovi ljudi - pokaza prstom na trojicu vezanih - da ih kažnjavas bičevanjem?
A onda i odgovori na svoje postavljeno pitanje
- Šta god da su uradili, možeš tražiti svoja prava na civilizovan način, pravno.
A onda se okrenu čoveku svetlije brade, koji je u blizini sedeo na svom konju i obrati mu se
- Fakhr!
- Kaži brate! - odgovori čovek
- Osveži ove ljude!
Fakhr sidje sa konja i krenu ka mučenicima.
- Šta?! - reče Azmi unezvereno - Nema reči koju ja izgovorim da padne na zemlju. Jesi li ti poludeo?
Saleh ga obema rukama uhvati za revere odela i u tom svi prisutni Salahovi ljudi usmerise puške ka njih dvojici. Azmi podiže ruke u vis pokazujući da se predaje a Saleh mu odgovori
- Kunem se, da nisi stariji čovek i stranac u našem selu, sahranio bih te ovde.
Odgurnu ga od sebe i okrenu se vezanim.
- Koliko dana vam ovaj čovek duguje, ljudi?
- Četiri dana, El kebir
- Dodjite u moju kuću da to potvrdimo. - okrete se i podje ka svom konju
- Hvala ti El kebir
Hitler pognu glavu ka zemlji, pa za sebe promrmlja
- Nosi se odavde. Da Bog da crko!
Suva luksorska zemlja prosarana travom. Po njoj, kao da plovi, talasa se zmija sivih i belih pruga duž svog tela. Prilazi joj dečak crne kovrdzave kose i stade je pratiti. U jednom trenutku snažno zakorači i stade joj tačno ispod glave na telo. Podiže je s poda i zagleda joj se u oči. Deca stadoše vikati
- Zejn je ubio zmiju! Zejn je ubio zmiju!
Lepa crnokosa žena razgrnu zavesu svoje spavaće sobe i pevajući krenu ka ogledalu. Iza nje pored kreveta stoji Salah, snažnog misicavog tela, i oblači se.
- Hoću li ti pripremiti kupku i doručak? - upita ga s osmehom gledajući svoje zadovoljno lice. Nosila je crnu cipkanu spavacicu i bila okicena zlatnom ogrlicom koja joj se završavala na grudima i velikim kružnim zlatnim mindjusama. Jedra, krupnija žena tamne kose i jakih obrva, sa mladežom na desnom obrazu, bila je prva Salahova supruga.
- Ne sad- odgovori joj Saleh
- Zašto ne? - upita ona namestajuci ogrlicu - Skoro je podne. Odakle ti ta sva energija?
- VA! - reče Salah i uhvativši je za lakat okrete je ka sebi.
-Pazi na bebu - odgovori ona u zanosu okreta i stavi ruke na stomak.
-Hoćeš li me čikati, ženo?- reče Salah i privuče je sebi – Moj otac, nek mu je laka crna zemlja, je imao prijatelja koji je radio na železnici. Imao je običaj da kaže, da ako točkovi nisu napravljeni od čelika, ne mogu da nose voz - ona se osmehnu, dodirnu rukom njegovo lice i kao postidjena pobeže.
-Zašto li se postidela? Ja pričam o vozu , devojko!
Ispred Salahove kuce bio je prostran trem na kom je Salah dočekivao goste.Ogradjen drvenom ogradom svetlo braon boje, bio je ukrašan sa par saksija palminog drveća. Na sredini su stajala dva niska stola i četiri drvena kanabeta prekrivena ponjavama.
- Šta se dogodilo nije bilo u redu ,gospodine Saleh - rekao je policajac koji je došao Salehu u posetu. Sedeo je na kanabetu s leve Salahove strane, dok je ovaj zauzimao centralno mesto u svojoj drvenoj fotelji oslonjen rukama na štap koji je bio simbol gazdinstva.
- Od mene ili šta su oni radili ?
- Od obe strane.
- Ne slažem se, šta sam ja uradio bilo je ispravno. Šta su oni uradili bilo je pogrešno i to niko ne bi prihvatio.
- Ali oni su ga pokrali- reče policajac.
- Ako je tako, onda ih nazivamo odgovornim. Mi imamo policiju i sud, i ne ne možemo ih vezati i tući. Kažu da je feudalizam nestao, i ako vlasnik zemlje misli da feudalizam i dalje postoji, onda on greši. Onaj ko može prihvatiti zakon Gornjrg Egipta, može živeti ovde, ali ako ne može, bolje je da se preseli negde drugde.
- U pravu si, ali šta se desilo nije u redu.
- Ako i dalje tvrdiš da sam uradio nešto pogrešno, posle svega što sam ti rekao, onda mogu reći još samo jedno- stade ustajti sa fotelje- bilo mi je zadovoljstvo videti te - pruži mu ruku , te ovaj ustade, otpozdravi ga rekavši samo “Dobro”i ode.
U staroj jednospratnoj kući pored reke živeo je Hitler sa svojom porodicom. Kuća pravljena od na suncu pečenih blatnih cigli imala je u prizemlju nekoliko metalnih vrata i prozora zelene boje i jedna drvena, ulazna vrata. Na spratu su se spolja mogli videti prozori , tj prozorki otvori bez stakala. Pored kuće je sazidan obor za stoku i tu su po osušenoj travi gazile ovce i jedna koza. Unutra, u sobi u kojoj se odvija sav njihov život, Hitler sedi na drvenom kanabetu naslonjen na zid, sa kog se skinuo skoro sav kreč i koji je krpljen malterom na nekoliko mesta. Gleda u televizor smejući se, dok njegova žena posprema kuću.
- Gde je dečak, Musad?
- Gnjavio me je celo jutro - odgovori starija žene u crnoj haljini sa crnom trouglastom maramom vezanom na potiljku. U ruci joj je bila prutana metala kojom je čistila zemljani pod. Prostorija u kojoj su živeli bila je dugačka nekih osam metara i široka četiri. Tu su bila dva kanabeta, krevet i deo na kom je stajala polica sa sudovima i potrebnim namernicama. Sunce je prodiralo kroz pukotine na ulaznim vratima.
- Želeo je da ide napolje da se igra sa decom - nastavila je žena - pa sam mu odobrila
- Trebalo je da ostane da gleda film-rekao je Hitler – on jako voli Ismail Jasina. Grohotom se nasmeja sceni iz filma al ga preseče upad dvojice muškaraca
- Šta je ovo? Šta se dešava?- viknu Hitler poskočivši s kanabeta.
- Kako se usudjuješ da tučeš ljude svoga sela zbog interesa svog šefa, a na kraju se ispostavilo da si baš ti ukrao od njega novac - reče mu Saleh uperivši štap ka njegovim grudima.
- Ja ništa nisam ukrao. Dokaži!
Salah klimnu glavom u znak odobravanja i reče – I hoću. Dovedi svedoka, Garib - obrati se muškarcu ispred kuće.
- Dovedi tog mladog lopova kog ste uhvatili - dodade čovek koji je u kući stajao kao Salahova pratnja.
Salah pogleda u Hitlera a svedoka mu dovodoše pred oči.
- Jel to taj što je uzeo novac?- upita Saleh
- Jeste, gospodine Saleh - odgovori momak sa masnicom na oku i pokazavši prstom na Hitlera dodade – On, on! Tražio mi je da ukradem novac, a onda ga je uzeo!
- Laže! - izbezumljeno reče Hitler –Nisam ništa uzeo!
- Ako odmah ne vratiš novac, neću ti dozvoliti ni minut više da ostaneš u selu- reče Saleh preteći mu prstom
- Evo novca!- doviknu Hitlerova žena
- Evo ga, Saleh - potvrdi svoju izjavu i podje po novac. Hitler pognu glavu i ispod oka pogleda u Saleha. Dotrča žena sa kesom u ruci i predade je Salehu na ruke.
- Evo ga, tu je!
-Ti si razumna žena. Jel potrošio nešto od toga?
- Ne, sve je tu. Molim vas nemojte ga voditi. Dete i ja ga trebamo! - zaplaka se pred Salehom i stade mu ljubiti ruku - molim vas ne odbacujte nas.
Saleh pogleda Hitlera koji je kukavicki čekao da mu žena izmoli za milost.
U policijsko stanici u Qeni policajac koji je bio u poseti kod Saleha razgovara sa Azmijem
- Izgleda da je Saleh El Genauvi veoma uticajna osoba, kao oni o kojima smo čitali u starim pričama. Takav čovek je danas retkost
Saleh El Genauvi je jedan od najpravicnijih ljudi koje ćete ikad upoznati.
- Mir neka je nad vama - pozdravi ih Saleh prekinuvsi razgovor.
- I nad tobom neka je - ustadose da ga pozdrave.
- Kako ste inspektore?
- Dobrodošao - odgovori policajac
Okrete se ka Azmiju koji je i dalje stajao pored inspektor ovog stola.
- Evo tvog novca, gospodine. Broj kod kuce kako bi potvrdio. Ako neki deo nedostaje, ja ću platiti.
Azmi, uzimajući kesu, ponovo sede
- Ko je ukrao novac, gospodine Saleh
- Jedan od vaših ljudi, koji je tukao jadne, nevine ljude.
- Jel to istina, Saleh? - upita policajac
- Jeste, ukrali su ga oni koji ga čuvaju. Da ste od početka došli meni, ja bih vam rekao ko je lopov, ali sad ćete samo dobiti novac nazad.
- Aha- reče Azmi prstima pogladivsi bradu - Veoma sam vam zahvalan i nadam se da ćemo sarađivati.
- Ljubav dolazi posle mržnje - sa zadovoljstvom saopšti inspektor
- Nema mržnje, bez obzira na sve - odgovori Saleh - ja sam vam na usluzi u svako doba. Nažalost, nisam u mogućnosti da sarađujem nisakim, shodno očekivanjima ljudi moga sela. Ako vas iko povredi, ja ću vam jedini doneti pravdu isto kao policija
- Hoćeš li i njemu doneti pravdu? - upita ga Azmi glavom pokazujući na policajca - Kakvi to zakoni vladaju u ovom selu?
- Šta, ne znate da je tako, El Genauvi zakon je stariji od ovog zakona. Pre nego što su postavili policijsku stanicu, moji dedovi su bili glavne sudije u selu, i to je ono što čini naše selo posebnim, nema takvog mesta u ovoj republici gde možeš tražiti svoja prava na dve strane, od policije i kuće El Genauvi. Šta se više može tražiti? - osmehnu se zadovoljno.
- Ono što ne znate gospodine, - reče policajac Azmiju - svako selo u Gornjem Egiptu ima komandanta. Komandant je vodeći sudija koji vlada medju ljudima sela i rešava komplikovane probleme zajedno sa policijom.
- Dobrodošli u Gornji Egipat, gospodine - dodade Saleh.
Nazad u selu Fakhr se obraća zrtvama
- Niko neće biti ponižavan dokle god je gospodin Saleh ovde, nikom neće biti povređen ponos!
Hitler stoji vezan za palmino drvo, leđima okrenut ljudima
- Od sada, vaše dostojanstvo će biti čuvano- dodaje Fakhr. U neposrednoj blizini iza zida stare kuće krije se dečak u sivoj dzalabeji i posmatra situaciju sa strahom u očima
- Garib! - reče Fakhr - Jesu li ljudi dobili novac?
- Jesu šefe - odgovori Garib dajući bič Fakhriju u ruke. Ovaj se okrete ka jednom od ranije bičevanih momaka i reče pružajući mu bič
- Uzmi ono što ti pripada
- Hvala šefe - odgovara i uzima bič
Prilazi polako Hitleru a onda iz sve snage zamahnu bičem, te ga stade tući. Dečak iz prikrajka i dalje gleda i pri svakom udarcu biča se strese. Hitler se svom snagom drži za drvo i zatvorenih očiju zadržava jauk u grlu. Bič prelazi u ruke druge Hitlerove žrtve.
- Uzmi ono što ti pripada - opet govori Fakhr.
- Hvala šefe - počinje sa svojom turom vraćanja duga Hitleru. Ovaj jauknu pri svakom udarcu a dečak sa sažaljenjem na licu, počinje plakati.
- Uzmi ono što ti pripada, Ahmede - obraća se trećem bičevanom dižuci bič u vis. Ahmed ga uzima, al pre nego zamahnu reče
- Neka mu Alah u moje ime naplati dug. Opraštam mu, šefe
U Saleh ovoj kući Garib stoji pored stola, za kojim sedi Saleh ispred velikog okruglog metalnog posluzavnika na kom je postavljen ručak. Saleh zavrce široke rukave dzalabeje spremajući se za jelo i sluša Gariba.
- Zikrijeva situacija je konačno rešena
- On je pristojan čovek koji zaslužuje sve najbolje - odgovori Saleh. Žena koja poslužuje u kući daje mu u ruke glinenu posudu sa čorbom govoreći
- Sveža je, sad sam je spremila, gospodine Saleh.
- Hvala Farhana. Gde su jaja sa puterom?
- Biće spremna za par minuta
Saleh srcuci čorbu reče Garibu
- Va! Ma sedi jedi samnom Garib!
- Prijatno. Ja sam već ručao El Kebir.
- Šta si uradio sa onim lopovom, Hitlerom?
- Dali smo bič svakome, neki su mu oprostili, neki ne.
- Taj čovek zaslužuje da bude tučen cipelom. Napada svoje seljaneza par novčića dobijenih od stranca, baš je loše vaspitan.
U tom ulazi Farhana sa jajima, ostavlja na stolu i odlazi a za njom ulazi Salehova supruga. Garib, videvši je, izvinjava se i izlazi iz sobe.
- VA! Šta te je dovelo ovde? Mislio sam da se presvučem i dodje u bolnicu.
Pokrivena crnom maramom pokuša odgovoriti, al od bola i tuge reči ne pođoše iz usta. Salah podiže pogled sa hrane i iscekujuci odgovor reče
- Što ćutiš, govori šta se desilo?!
- Doktor je rekao da se bolest proširila po celom telu i da joj je ostalo još par sati života. Uvek sam je gledala kao sestru, ne kao tvoju drugu suprugu. Provela je dve godine muceci se i izdržala što mnogi ne bi. Ko je stvarno voli, želi joj milost. Ti si uradio sve što si mogao.
Saleh se uhvati šakama za glavu a pogled mu se izgubi u daljini.
- Garib! Dovezi auto, idemo u bolnicu po Zejnovu majku - Saleh zabrinuto podboci rukama glavu i žena mu prodje, poljubi ga u vrh glave i sede pored njega. Zejn bezbrižno igra fudbal na obližnjoj livadi na kojoj konji pasu travu.
Doveli su Nadiju iz bolnice i pored nje na krevetu sede žene. Salah ulazi u sobu i obraća joj se
- Nikada se nisam osećao bespomoćno dok se nisi razbolela, Nadia - seda pored nje na krevet - Kroz život si se brinula za svaku moju potrebu, čineći šta me je zadovoljavalo čak i kad ti je to donosilo patnju. Tolerisala si što nijedna žena ne bi trpela od muža. - približi joj se više i pomilova je po licu. - Ovo je prvo mesto na koje ćeš ići bez mog odobrenja - plačući reče Salah, te se sagnu i poljubi joj ruku. I Nadia plače.
- Oprosti mi sve što sam te naljutio, oprosti mi moju okrutnost, nisam tako mislio.
Klonule glave, izasavsi iz sobe, kuhinja susrete se sa Fakhrijem.
- Nisi je trebao dovoditi iz bolnice u takvom stanju.
- Bila je to njena želja, Fakhr. Nije želela da umre u bolnici, već u svom krevetu. Doktor je takođe rekao da joj je ostalo par sati života, rak se proširio po celom telu, Fakhr. Gde je Zejn? Molim te reci Garibu da vidi gde je. Ona je mnogo vezana za njega.
- Dobro brate - potapsa ga po ramenu i ode.
Garib nalazi Zejna na livadi kako igra fudbal, iako najmladji, najbolje igra.
- Jel se nešto desilo, čika Garib?
U sobi Salha, Salehova supruga, sedi pored Nadie na krevetu
- Iako smo delile muža, nisam mogla naći nekog pažljivijeg prema mom detetu i meni od tebe - reče Nadia a Salha je poljubi u čelo. - Ostavljam ti Zejna, Salha.
Ispred kuće stoje svi Salehovi ljudi. Garib vodi Zejna ka kući a on sa čuđenjem posmatra ozbiljna lica muškaraca pored kojih prolazi. Na pragu kuće ih čeka Fakhr i uvodi ga ocu u kuću. Saleh ga zagrli a onda ga doprati do majčine sobe. Tuženog lica, Zejn prilazi majčinoj postelji, i seda pored nje.
- Zejn - obradova se Nadia i uhvati za ručicu svog deckica - Kupila sam ti odelo koje si želeo za Bajram. Nadala sam se da ću te videti u njemu kad porastes. Nedostajaces mi puno. Videćemo se kasnije, dragi moj. - bile su to njene poslednje reči.
Zejn položi glavu na njeno krilo a Salha joj zatvori oči i zagrlivsi je ostade pored nje plačući.
Došao je Bajram. Salha češlja Zejna koji stoji u belom policijskom odelu ispred nje
- Nemoj zaboraviti da me zoveš mama, Zejn - okreće ga licem ka sebi i sa majcinskim osmehom na licu nastavlja
- Ti si jako srećan, sine. Ti si najsrecniji dečak u selu.
- Zašto mama?
- Sva deca imaju po jednu majku, al ti imaš dve, Nadiu i mene.
- Ali ostala mi je samo jedna.
Salhi zasuzise oči, te ona zagrli Zejna kako ih ne bi video. Onda se pribrala I počela priču o nečem drugom.
- Kaži mi šampione, ako nosim dečaka, kako bi želeo da se zove?
On se kratko zamisli, pa reče
- Ako je dečak, nek bude Taha.
- Zašto?
- Po šejkhu koji mi je pomogao da naučim Kur'an u školi.
-Nek te Bog blagoslovi, sine. A, ako je devojčica?
- Daćemo joj ime Nadia, po mojoj majci.
- Neka joj Alah oprosti sve grehe - reče Salha i stavi mu policijsku kapu na glavu. To odelo mu je pripremila Nadia za praznik.
- O, dragi moj! - viče plačući Amina, Hitlerova supruga. - Ne mogu da verujem da ga više neću videti! - mali Musad sedi pored nje na krevetu. Hitler je na kanabetu preko puta
- Neka se odmori u miru, Amina - govori on - Jel si želela da bude bolestan do kraja života? Došlo je njegovo vreme. On je sada u palati u raju, a sagradice i jednu za nas ovde.
- Kako to? - upita ona
- Od tvog nasledstva, ženo.
- Moj deo od zemlje neće biti veći od 100.000 funti.
Hitler dotrča do nje i sede na krevet, pa tihim glasom upita
- Hoćeš li da od njih napravim milion za šest meseci?
- Jesi li ti poludeo, Hitlere? Zašto si propustio to da uradiš sa sitninom ostavljenom od tvoje braće od očevog nasledstva, umesto da ih trošis na žene i alkohol?
- Sama si rekla, bila je sitnina. Bio sam i nepromisljen u to vreme, ali sad znam kako da napravim novac.
Amina ga pogleda i brzo odgovori
- Ne. Šta mi garantuje da nećeš izgubiti i tih 100.000 funti? Ja hoću da odgajim sina - privuče Musada sebi u zagrljaj
- Ti bezumna ženo, i ja ću to uraditi za našeg sina. Zar želiš da živi u ovom jadu do kraja života ? Razmisli Amina. Razmisli.
Saleh u Nadiinoj sobi sedi i čita Kur'an. Prilazi Zejn tužno pitajući
- Zašto, tata? Zašto je mama umrla i ostavila me?
Saleh ga pomilovao po licu
- Zato što tvoja majka nije bila živo biće, već anđeo, a anđeli ne ostaju dugo na zemlji. Moraju ići na nebo, Bogu - reče i prisloni ga na svoje grudi.
Amina se vraća kući u kojoj je dočekuje Hitler - Kakva je situacija sa tvojom braćom? Hoće li ti dati tvoj deo ili će ispasti idioti?
- Moja braća nisu idioti kao tvoja, Hitlere
- Hvala Bogu. Hoće li ti dati novac ili deo zemlje?
- Novac
- Što nisi uzela zemlju? Ja bih ti doneo malo više novca za nju.
- Hitlere, ja nisam jedini vlasnik zemlje. Pripada i meni i mojoj braći. Mora se prodati, pa da se podeli novac.
- Postedeli su nas kupoprodaje - prihvati Hitler situaciju
- A ti I dalje želiš sprovesti svoj plan? - upita Amina i sede na kanabe na kom je stajala časa sa čajem na malom metalnom posluzavniku. Hitler joj se pridruži i rece
- Sve je sređeno, Amina. Ostalo je izvesti plan i tvoj novac. Dobra žena podržava svog supruga. I zapamti, Amina, tvoj novac će se udesetostruciti. Ziveces u raju draga. Znači, možemo živeti u ovom tmurnom mestu...
- Pusti me da razmislim - reče ona
- Opet, Amina?
- Opet i opet Hitlere. Pusti me da razmislim.
- Razmisli - povredi ga njeno nepoverenje. Nakon par sekundi on ponovo upita
- Jesi li razmislila?
- Hitlere!
Saleh je došao inspektoru policije u posetu. Sede jedan naspram drugog za njegovim radnim stolom
- Znaš li, Saleh, za krvnu osvetu između Zeinhom i Abdel Samad porodice?
- Znam, gospodine
- I da su petorica muškaraca iz Zeinhomove porodice ubijena a četvorica iz Abdel Samadove.
- Zbam i da Zeinhom porodica planira da ubije petog od Abdel Samadovih.
- Ako se to dogodi, Saleh, izbiće pakao u selu
- Nadam se da neće - zabrinuto odgovori Saleh, pogleda u inspektora i dodade
- Ono što ne znaš je da će se te dve porodice sastati danas u mojoj kući.
- Kako? Otkud to?
- Hvala Bogu, obe porodice me vole, poštuju i cene, i ja sam našao rešenje.
- Kakvo rešenje?
- Vodja Abdel Samadovih je rekao ispred celog sela, da je spreman da plati najveći iznos za krvnu osvetu, sa kojim se slaže Zeinhom porodica.
- Ako tako bude, biće to veliki uspeh.
- Smatraj to završenim- reče i otrese cigaretu - Moj otac, nek mu je laka crna zemlja, govorio je, ako vladaš fer i prema Alahovim zakonima, ništa neće biti nemoguće. Smatraj problem rešenim.
U velikoj prostoriji Salahove kuće sedi mnoštvo muškaraca dva reda, okrenuti licima jedni drugima i vičući jedni na druge. Jedni si Zeinhomovi a drugi Abdel Samadovi potomci. Ulazi Saleh sa Fakhrijem i Zeinom i svi ustaju da ih pozdrave. Došavši do centralnog mesta na kraju prostorije Saleh govori
- Izvolite sesti - i pošto svi poseduju i on, njegovih par ljudi i inspektor, zauzmu svoja mesta. Ispred njih je drveni što za kojim sedi pisar.
- Kao što sam tužan zbog onoga što se desilo između vas, tako sam i srećan što ste se sad svi okupili pod istim krovom.
Svi ga pomno slušaju i on započinje
- U ime Alaha, milostivog, samilosnog. "Svi se čvrsto Allahova užeta držite i nikako se ne razjedinjujte! I sjetite se Allahove milosti prema vama kada ste bili jedni drugima neprijatelji, pa je On složio srca vaša i vi ste postali, milošću Njegovom, prijatelji" - citira Kur'an i dodaje - Svemogući Alah je rekao istinu.
- Svemogući Alah je rekao istinu - ponoviše svi u glas.
- Abdel Samadova porodica je ponudila primirje ispred celog sela, i Alah je rekao "Ako oni budu skloni miru, budi i ti sklon i pouzdaj se u Allaha" Svemogući Alah je rekao istinu.
Opet svi ponoviše za njim, te on nastavi
- Iz tog razloga, zapišite ovo, - obraća se pisaru, pa opet narodu - želim da Zeinhom porodica ponavlja zamnom : Nek Alah bude naš svedok - svi ponavljaju - da smo im oprostili i vašim porodicama, i da ne zameraju srcem, da nema više maloumnosti I mržnje nek nam je Alah svedok - Zein posmatra oca dok izgovara reči pomirenja - Vodja Abdel Samadovih je zahtevao ispred celog sela, da plati koji god je zatraže iznos za krvnu osvetu. Jel tačno?
- Jeste!
- Zapišite, odlučili smo da će iznos biti milion funti, i da će se novac dati porodici pokojnika, shodno njihovoj verskoj baštini. Abdel Samad porodica Nek ponavlja zamnom: Kajemo se pred Alahom i obožavamo ga i obećavamo da nećemo više činiti grehe. Šta govoriš Abdel Sattar? - obraća se jednom od prisutnih s besom u očima "I obećavamo da ćemo počiniti još grehova?" Šta mi ovde radimo?! I obećavamo da NEĆEMO počiniti više grehova - opet svi ponavljaju - I nek je Alah naš svedok. Hajde da izgovorimo El Fethu.
-svi govore prvu suru Kur'ana kao znak uspešno sklopljenog dogovora.
Amina je stavila Musadu rucak na veliki posluzavnik koji stoji na stoličici a on sedi na krpari na zemljanom podu. Tu je pasulj, hleb, salata, mladi crni luk i časa vode.
- Jedi dragi moj, nek ti je prijatno.
Hitler sedi zamišljen na kanabetu, Amina ga pogleda, sede pored njega i reče
- Slušaj me, Hitlere. Odobravam.- pogleda je iznenađeno a ona nastavi - Ali, hoću prvo da znam šta ćeš raditi s mojim novcem
- Groblje, Amina - došapnu on. Iznenađena odgovorom s iščekivanjem sluša dalje
- Groblje koje sam kupio pre tri godine. Sve što mi treba je oprema za iskopavanje koja košta 70.000 funti. Uradio sam sve sto sam mogao kako bih prikupio taj novac, ali nisam uspeo.
Hitler ustade sa kanabeta, Amina ga pogleda nepoverljivo a on nastavi
- Znaš li Amina šta će biti ako prodam blago koje je u njemu?
Ova prokleta kuća će postati palata. Sa novcem, svi u selu će biti pid mojom komandom. Šta ja kažem, radiće. Svako će u selu raditi kako ja kažem, posebno Saleh El Genauvi.
Amina prekrsti ruke i sumnjicavo posmatra čoveka punog mržnje i zavisti
- Osvetiću mu se pred svima. Svaki metar ovog sela će pripadaće meni i ja ću vladati po mojim pravilima, Hitlerov zakon.
U Saleh ovoj kući Zejn, pod upaljenom lampom, sedi za radnim stolom i uči. Noć je prekrila selo. Salha, u već poodmakloj trudnoći, dolazi da ga poseti.
- Kako si, sine?
- Dobro sam, hvala Bogu
Pogleda u knjige pa upita
- Još uvek učiš, Zejn?
- Završio sam.
- Završio si domaći zadatak, ali ne i večeru - ljubi ga u glavu
- Sit sam
- Nek te Bog blagoslovi, sine. Ne idi na počinak pre nego što se pimoliš Alahu.
- Dobro, moliću sad, majko.
- Pomoli se da rodim zdravu bebu - govori i izlazi iz sobe
Zejn ustaje od stola i prilazi krevetu sa kog uzima tepih za molitvu i stade moliti.
Нема коментара:
Постави коментар