Katakombe Kom el Šokafa su istorijsko arheološko nalazište u Aleksandriji, tačnije u zapadnoj nekropoli Aleksandrije. Smatrane su jednim od sedam svetskih čuda srednjeg veka. Nekropola se sastoji od niza aleksandrijskih grobnica, statua i arheoloških predmeta faraonskog pogrebnog kulta sa helenističkim i ranim rimskim uticajima. Ove katakombe su izgradjene kao grobnica za samo jednu porodicu, ali su kasnije proširene, iz danas nejasnih razloga, da budu veće groblje. Katakombe su niz grobnica koje sežu duboko pod zemlju, sastoje se od tri nivoa, od 35 metara grobnih komora usečenih u stene. Treći nivo je poplavljen zbog curenja podzemnih voda i ne može mu se prići.
Katakombe su spoj faraonske, helenističke i rimske kulture, tako da su neke statue egipatskog stila ali nose rimsku odeću. Ptolomeji helenističkog doba su poštovali staroegipatske običaje u izgradnji podzemnih skrivenih grobnica, verovali u isti koncept smrti i zagrobnog života, a to se jasno vidi u katakombama koje osim uticaja kuture tadašnjih vladara imaju i faraonski pečat na sebi.
Ulaz u pogrebnu komoru
Kružno stepenište koje je korišćeno za transport pokojnika, vode do grobnica koje su ukopane u stenu. Po silasku niz stepenište stiže se do centralalnog dela , predsoblja sa 6 stubova. Na levoj strani je triklinijum, sala za pogrebne bankete u kojoj su se okupljali prijatelji i familija na kamenim kaučima prekrivenim jastucima, kako u vreme sahrane, tako i kasnije za vreme komemoracija. Predsoblje je oslikano slikama Anibisa.
Kružno stepenište
Predsoblje je i glavna znamenitost katakombi i najvažnija je po tome što ima sve ukrase i statue. Posetioci mogu da dodju do grobnica prolazeci kroz prolaz u zidu rotunde. Glavna grobnica se nalazi na drugom nivou.
Grobnice su korišćene u periodu izmedju drugog i četvrtpg veka nove ere, a otkrivene su 1900. godine. Postoje dve priče njihovog otkrića, prva je da su otkrivene pošto je magarac vukući kola upao u jednu od grobnica, a druga da je otkrivena od strane jednog radnika koji je pronašavši je, odmah pozvao radnika muzeja sa pričom da je dok je vadio kamen slučajno razbio svod podzemne grobnice i da ga moli da odmah vidi šta je to kako bi on mogao nastaviti svoj posao. Medjutim radnik muzeja, Boti, nije to učinio istog dana, govoreći da je to slobodan dan za sve muslimane, s obzirom da je bio petak, već je to odložio za drugi dan. Radnik koji je vadio kamenje je medjutim bio toliko uporan da se to odmah pogleda kako bi on nastavio svoj posao, da je Boti na kraju dana ipak poslao neke radnike i sutradan bio jako iznenadjen novim velikim otkrićem.
Oslikana grobnica
Originalni plan drugog nivoa Kom el Šukafe sastoji se od glavne grobnice uokvirene hodnikom u obliku slova U, koji sadrži lokule, niše za sahranjivanje sarkofaga. Kasnije je ovaj hodnik proširen u niz drugih hodnika kako bi se smestilo više prostorija za sahranjivanje i time se stvorila lavirintska katakomba sa oko 300 lokula. Takodje, postoji nekolicina malih niša za one koji su izabrali da budu kremirani. Ovaj deo je totalno bez prirodnog svetla.
Ulaz u glavnu grobnu komoru
Na prednjoj strani grobne komore nalazi se zid nalik hramu, sa dva stuba na čijem vrhu su listovi papirusa, lotosa i akantusa iz drevnog Egipta i koji podržavaju arhitrav, tj gredu koja leži na njima, sa reljefom centralnog krilatog sunčanog diska okruženog Horusovim sokolovima. Izrezbareni Agatodemon u obliku zmije, nalazi se sa obe strane ulaza u unitrašnju grobnicu. Svaka zmija nosi rimski kaducej, grčki thirzus i egipatski pšent, a na vrhu je štit koji pokazuje Meduzu. U zidu su uklesane figure muškarca i žene koje takodje nose simbole sve tri kulture.
Centralni panel sa Anubisom koji mumificira telo
Iza sarkofaga, zadnji zid centralne niše krasi najčešća scena na zidovima grobnica iz aleksandrijkog rimskog perioda. Mumija je položena na lavlji odar, glava nosi atefsku krunu i desnom šapom podiže pero istine. Mumificiranju prisustvuje i Anubis ili sveštenik sa maskom Anubisa. On nosi visoku nošnju sa kratkim plaštom koji mu je prebačen preko grudi i jednog ramena, a ne staroegipatski kilt koji se obično vidi u starim scenama. Na glavi ima solarni disk okružen urejem a u ruci drži šolju sa lotosom koji se tradicionalno koristio pri mumificiranju. Pored njega vidi se Tot sa glavom ibisa i Horus sa glavom sokola.
Ukrasen sarkofag i panel sa Apis bikom
Centralnu nišu i sarkofag karakterišu drugačiji ukrasi. Sa venca vise glave Meduze i satira, oboje predstavljeni frontalno, Na zadnjem zidu prikazan je car koji odaje počast biku Apisu.
No comments:
Post a Comment