📝 Podvodni muzej Egipta

 Ako ste, poput mene, jedan od ljubitelja i istraživača Egipta, onda ćete tokom šetnje Egiptom pronaći i njegov podvodni muzej. Nalazi se na severozapadu Aleksandrije u zalivu Abu Qir, 2,5 km od obale i 10 m ispod vode. Tamo su arheolozi istraživali potonule gradove Heraklion i Kanopus. Heraklion, poznat i kao Thonis, bio je drevni egipatski grad u blizini Aleksandrije.

To je bila glavna egipatska luka za međunarodnu trgovinu i prikupljanje poreza. Heraklion je izvorno izgrađen na nekim susednim ostrvima u delti Nila. Zahvaljujući kanalima posedovao je mnoge luke i sidrišta. Bio je to sestrinski grad tadasnjeg Naukratisa koji je kasnije zamenila Aleksandrija. Nadalje, veruje se da su Pariz i Helena od Troje nasukani u potopljenim gradovima Abu Qira. To je bilo pre početka Trojanskog rata. Tu su boravili i Menelaj i Helen, smješteni kod plemenitih Egipćana Thona i Polidamne. Takođe, veruje se da je sam Heraklis posetio grad i da je po njemu i dobio ime. Potopljeni gradovi imali su veliki hram Khonsoua, sina Amuna, koji je Grcima bio poznat kao Herakles.

Herakles kao dečak, davi zmiju ( mermer, rimska umetnost, II vek ) Kapitoline muzej u Rimu

Nekada davno grad je cvetao kao i dinastije faraona, ali je vremenom uništen, oslabljen zemljotresima, cunamijima i porastom nivoa mora. Krajem 2. veka pre nove ere, najverovatnije posle velike poplave, monumentalne gradjevine Herakliona su se stušile u vodu. Neki od njegovih stanovnika su ostali u onom delu koji je ostao posle rimske ere i početkom arapske vladavine, ali do kraja 8. veka nove ere, Heraklion je ceo bio potopljen u Sredozemnom moru.

Veliki deo neprocenjivog blaga Herakliona izvučen je iz vode i prezentovan svetu, što je pomglo u upoznavanju sa egipatskim i grčkim periodom vladavine. U vreme kada je grad bio u zenitu, izmedju

 6. i 4. veka pre nove ere, usred grada se nalazio veliki hrama posvećen tadašnjem glavnom bogu Egipta, Amonu. Faraon Nektanebo I napravio je neke nadogradnje hrama u 4. veku pre nove ere, a svetilišta u Heraklionu su bila poznata po svojim moćima isceljenja, te su preivlačila mnoge hodočasnike u Egipat. Grad je bio mesto proslave "Misterija Ozirisa" svake godine tokom meseca Kojak. Ove ceremonije su uključivale i statuu boga koja je nošena od Amonovog hrama do njegovog svetilišta u Kanopusu. 

Grad je otkrio podvodni arheolog Frank Godio sa svojim timom i medju mnogobrojnim statuama nalaze se i velika statua boga Hepija , čak 5,4m visoka kao i bronzana statua boga Ozirisa. 

Mnoge statue su prvobitno odnešene u svetske muzeje, a sad se radi na tome da se sve vrati Velikom Egipatskom Muzeju. " Predmeti pronadjeni u iskopavanjima, ilustruju lepotu i slavu gradova, veličanstvenost njihovih velikih hramova, i obilje istorijskih dokaza - civilizacija zamrznuta u vremenu".

Interesantno je da je da pretpostavka da je grad potonuo jer je napravljen na nestabilnim sedimentima reke Nil, ustvari je i razlog oćuvanja grada, naime nilska glina je taložena na ostatke grada čuvajući ih od uništenja.

Saisov dekret, veličanstvena crna stela isklesana savršeno očuvanim hieroglifima iz ranog četvrtog veka pre nove ere, i visoka preko dva metra, takodje je otkrivena na mestu hrama vrhovnog boga Amuna u Tonisu, Herakliju. Zahvaljujući ovom otkriću došlo se do zaključka da su Tonis i Heraklion bili jedan isti grad. Takodje, otkriven je deo zamršenosti egipatskog oporezivanja s obzirom da je na steli izdata naredba da se mora dati desetina zlata, srebra, drveta, obradjenog drveta i svih stvari koje dolaze iz Mediterana, da kao božanska ponuda Naktanebovoj majci, Neit.

Otkriven je niz različitih vrsta brodskih olupina. Medju njima oko 700 razlišitih tipova drevnih sidara. Takodje, 2010. otkrivena je vrsta drevnog čamca Nila, egipatski baris koji je opisan u spisima Herodotusa 450. godine pre nove ere. Do otkrića barisa, brod se smatrao mitom.