📝 Biser Mediterana

Jedna od najlepših destinacija u Egiptu, koju svakako treba upisati u knjigu obaveznih putovanja, je Aleksandrija. To je grad na obali Mediteranskog mora, grad raznolikosti, koji nudi više ambijenata u skladu sa zemljama iz severnog komšiluka, nego Arapskog sveta. Pogled na kolorit čamaca usidrenih na samo desetak metara od obale, i palme koje se u ritmu vetra njišu na sve strane, vodi nas dalje ka magiji ovog grada.

Ribarski brodići

Aleksandrija je mesto velikog Svetionika Pharosa, jednog od sedam svetskih čuda, Biblioteke, nekad najbogatije na svetu, niza spomenika iz vremena faraona, Grka i Rimljana, kao i grad predivnih peščanih plaža, restorana, modernih i tradicionalnih hotela. Za Egipat je ona i dalje veoma važna, kao lučko područje sa čak četiri luke, ali je, u odnosu na svoju važnost iz prošlosti, poprilično izgubila.

U vreme Ptolomeja, Aleksandrija je bila druga po veličini i bogatstvu, odmah posle Rima. Drevna verzija savremenih svetskih gradova, poput Njujorka ili Tokija, vekovima će ostaviti Kairo u izmaglici.

Aleksandar Makedonski

Koračajucići kroz pustinju na putu ka Persiji, 331.godine p.n.e, Aleksandar Veliki je zamislio metropolu koja bi povezivala Grčku i Egipat. Misli ga nisu vodile ka Nilu, kao njegove prethodnike, već je izabrao lokaciju 50km zapadno od Delte Nila. Izgradivši zidine grada, prokopan je kanal do Nila, koji je obezbedjivao slatku vodu i transport do pustinjskog dela grada. Skoro milenijum Aleksandrija je bila veliko trgovačko sedište. Međutim, samo deceniju po osnivanju grada, Aleksandrija postaje poslednje utočište svog osnivača. Posle smrti Aleksandra u Babilonu 323.godine p.n.e, njegov general Ptolomej, kome je data kontrola nad Egiptom, ukrao je telo mrtvog osvajača pre nego što je stiglo u Makedoniju, njegovu rodnu zemlju. Iako još uvek nije sigurno gde je zapravo sahranjen, postupak Ptolomeja mu je obezbedio dodatnu popularnost kroz vekove, sve do današnjih dana. Ptolomej se takođe upustio u još jedan poduhvat koji će ostati zabeležen u istoriji vladavine svih Ptolomeja. Izgradnja velikog Svetionika, poznatog i pod imenom Pharos, jednog od sedam svetskih čuda, počela je u vreme njegove, a okončana u vreme vladavine njegovog sina, Ptolomeja II.

Potencijalni izgled Svetionika u Aleksandriji

Niko ne zna kako je tačno izgledao Pharos. Prema nekim književnim delima i skicama iz drevnih vremena, saznalo se da je podignut iz ogromne pravougaone osnove u pravi neboder, sa osmougaonim stubom na vrhu koji je kulminirao ogromnom statuom, verovatno Zevsa ili Posejdona. Učenjaci kažu da je pošto je podignut, oko 283.godine p.n.e, oslikavao i sve druge ljudske figure svog vremena. Preživeo je neverovatnih 17 vekova, pre nego što se konačno srušio sredinom 1300.godine. U zemljotresima 796. i 951. se poprilično oštetio, a onda ponovo početkom i sredinom 1300.godine kad je konačno i pao. Zadnji ostaci Svetionika, posebno njegov mermer, iskoristio je egipatski sultan Mamluk 1480.godine kako bi ojačao odbrambene zidine Aleksandrije. Ostalo je uglavnom urušeno u more. Na temeljima Svetionika delimično je postavljen Citadel QaitBej koji i danas krasi Aleksandriju.

Gradsko bogatstvo i moć činili su brojni hramovi, široke ulice i javna kupatila. Dok sedite u obližnjem kafiću udišući miris mora, ne možete da ne osetite duh istorije u svakom kamenu ispod ili ispred sebe. Tu su, pored raznih osvajača, u svojoj ljubavi uživali i Kleopatra i Mark Antonije. To je bilo stecište umetnika i učenjaka. Iako školovan u ratu, Ptolomej se pokazao kao veliki zaštitnik intelektualnog života. Osnovao je istraživački institut Museion, u čijem je sklopu bila i Aleksandrijska biblioteka, predavaonice, laboratorije i prostorije za goste učenjaka. Arhimed i Euklid su radili ovde na problemima matematike i fizike, a astronom Aristrah je došao do zaključka da je Sunce centar sunčevog sistema.

Ostaci prve Aleksandrijske biblioteke

Biblioteka je bila izvor znanja celoga sveta, delimično i zbog vladinog edikta da strani brodovi moraju predati svoje svitke na prepis. Broj knjiga je stalno rastao da bi početkom prvog veka p.n.e dostigao brojku od 550.000 rukopisa sa izvanrednom katalogizacijom. Tu je bio i prvi prevod Starog zaveta sa hebrejskog na grčki jezik kao i literalno i naučno blago Grka i istočnih naroda. Godine 48.p.n.e biblioteka je gorela, ali je posle toga obnovljena. Ipak, budućnost joj nije bila naklonjena, te je postala meta napada po donošenju edikta imperatora Teodosija o prekidu veza sa paganstvom i mnogoboštvom. Patrijarh Teofil je 391.godine poveo masu u rušenje biblioteke.

Današnja Biblioteka Aleksandrina, leži na obali mora nedaleko od ostataka prve biblioteke. Zvanično je otvorena 2002.godine u prisustvu oko tri stotine svetskih i egipatskih zvanica. Modernog dizajna, biblioteka ima čak 11 spratova koji leže na dvanaestometarskim temeljima i u obliku je velikog diska. Krovna konstrukcija od stakla i metala okrenuta je ka istoku, ka izlazećem Suncu, a na okolnoj površini, od sivog granita, ispisani su tekstovi na raznim jezicima.

Kada su arapski osvajači došli u Egipat, prestonica je prebačena u Kairo, ali je Aleksandrija sve do srednjeg veka ostala mesto kulture i inteligencije, kao i trgovine. I danas je to najvažnija luka kroz koju prodje čak 80%uvoza i izvoza. Kad je Napoleon došao u Aleksandriju sa ciljem da počini Egipat, zatekao ju je razorenu i vraćenu na nivo ribarskog sela.

Srećom, u 19.veku, oživljena je ponovo kao deo programa industrijalizacije.

S obzirom na veliki broj zemljotresa koji su pogadjali ovu regiju, ispod površine mora je pronađen čitav grad. Zaslugom podvodnog snimatelja El Bekrija, koji je istraživao područje oko Citadela, pronađen je veliki broj statua i stubova. U trenutku dok je fotografisao pod vodom, zapanjen prizorom ispred sebe, shvatio je da će sve biti zatrpano betonskim blokovima od po 20 tona, koje su spuštali u more da ojačaju lukobrane. Tad je počela njegova borba sa nadležnima kako bi zaustavili radove i spasili statue, obeliske, sfinge koji su ležali na dnu mora. Broj tih relikvija prelazi 2500, uključujući masivne blokove nekadašnjeg Svetionika, kao i delove palate Kleopatre VII. Vlada Egipta je najavila izgradnju podvodnog muzeja na ovom mestu, kako bi zaštitila lokalitete od zagađenja, brodova ali i kradljivaca antikviteta i kako bi ih mogla prezentovati javnosti.

Ono što će vas sigurno fascinirati, pored istorijski spomenika je najstariji tramvajski sistem prevoza u Africi. Datira još iz 1860.godine, kad je bio sa konjskom vučom. Kasnije je prebačen na paru da bi 1902. bio pušten prvi tramvaj na struju.

Iako se ne može porediti sa Kairom po pitanju noćnog života , Aleksandrija je mesto gde će vam šetnja izuzetno prijati. Stenli most je predivan noću kao i šetalište duž obale mora. Ako ste ipak ljubitelji kafića i barova pronaći će se nekoliko modernijih u kojima ćete moći da provedete svoje veče.